Elizabeta Georgieva - Princeza Fina Žozefina...

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Elizabeta Georgieva - Princeza Fina Žozefina...

Post od branko »

Елизабета Георгиев

ПРИНЦЕЗА ФИНА ЖОЗЕФИНА, ПРИНЦ ХРАБРИЋ ОДВАЖНИ И ЈОШ ПОНЕКО


ЛИЦА:

ШУШКОСЛАВ-прва дворска будала
ШУЊОСЛАВ-друга дворска будала
КРАЉ БУЦКИЋ-дебели и смотани краљ
КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ-краљева мршава и зла жена
ФИНА ЖОЗЕФИНА-слатка и вољена принцеза
РУЖНОРЕЧКО-краљичин пријатељ чаробњак
ПРИНЦ ХРАБРИЋ-храбри принцезин спасилац
КРОКОДИЛКО АЛИГАТОРЧИЋ-одвратни змај
ПЕТРОНИЈЕ-краљев веран кувар
МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА-прва куварева помоћница
ДАКА МУСАКА-друга куварева помоћница
МАЧЕ-принцезин пријатељ
РАДА- слушкиња, принцезина пријатељица
ЦАЦА- слушкиња, принцезина пријатељица
НИНА- слушкиња, принцезина пријатељица
ПЕЦА- штитоноша принца Храбрића

(На сцени неколико столица, пуно разбацаних јастучића, разнобојне тканине и гардероба, шешири. Соба дворских будала. Чује се музика. Иза завесе вири Шуњослав. Тако вирећи спотиче се и пада. За њим излази Шушкослав који се спотиче о Шуњослава и пада преко њега)

ШУЊОСЛАВ- Склањај ту смрдљиву ногу! Ниси је прао деведесет седам и по дана!

ШУШКОСЛАВ- Ма немој, цистунко један сугави! Вуцес се ко плебијена мацка! И какор молицу лепор ја да не паднем полед тебе! Ти си опасност на путу! (виче стављајући руке на уста) Е-хеј, цувајте се-стласило Суњослав мозе да вам углози зивот! (сети се ноге па почиње да јауче) А-јао, моја длага, најдлаза нозица! Знас ли ти, безоблазнице један, како мене боли нога и јос ми се ту делес и узнемилавас је својим делњањем!! (милује ногу и љуби је)

ШУЊОСЛАВ – Ја те узнемиравам?

ШУШКОСЛАВ – Ти ме узнемилавас!!!

ШУЊОСЛАВ – Ја те узнемиравам?

ШУШКОСЛАВ – Да, ти ме узнемилавас!!!

ШУЊОСЛАВ- Свашта!!! (кревељи се) Узнемиравам својим дерњањем једну обичну дворску будалу и његову најобичнију смрдљиву ногу! Која глупост од ране зоре! Осећам да ће ово бити дан да полудиш! (устаје, истреса се и вуче Шушкослава за уво) А-ха, па ми и треба да се дерњамо, неспретњаковићу драги! Зато смо плаћени! Да се смејемо и (шмрка) као плачемо, да скачемо (скаче) и да се ваљамо (ваљајући се удара се о столицу и хвата се за главу)

ШУШКОСЛАВ- (полако устаје и смеје се) Па плаћени смо да будемо и мало сплетнији, а не овако ко ти! Сподобо смотана! Не знам како ти плинц Буцкиц дозвољава да и даље будес дволска будала кад си тако смотан!

ШУЊОСЛАВ- А ти си па вицкасто-спретан на квадрат! Две правилне речи не знаш да кажеш! Лупетш и лупетш, лупетало једно! (почињу да се јуре, падају, гризу се... Шуњослав примети публику, зауставља се и срамежљиво се клања)

ШУШКОСЛАВ- Ајде, кукавицо, туци се ако смес! (кад види да се Шуњослав и даље клања гледа збуњено) Ста се то клатис ко поквалена клацкалица? У сколи професора Кловна Шалабајзерица нас нису уцили да се понасамо тако!

ШУЊОСЛАВ-Ш-ш-ш! Ћути...Ту су деца! (показује ка публици и опет се клања)

ШУШКОСЛАВ- Ко је ту? (стаје мирно, чисти одело, пљуне на прст па заглади обрве и косу, ставља руку изнад очију и гледа у публику) Ниста не видим! Ти си, длаги мој поблкао лонцице! (показује опет на публику) Па овде нема ниста! Само млак! Млацни млак ко у млацној луп... (загледа се мало боље, као следи се) О... па то сте ви, длугали! Ја сам, овај..Ја сам мало, сасвим малкице неста поквалио оци...Од цитања, налавно, од мноооого цитања! Ја мнооооооого цитам! Аха! (клима главом)

ШУЊОСЛАВ- (гура Шушкослава и овај седа на једно јастуче) Ко лаже тај и краде! Ко краде има вашке! Ко има вашке, он има и глисте – не зна ништа, не зна три чисте!!! На – на – на – на – на!! Покварио очи од читања!!! (удара му чвргу) Ма што лажеш децу, срам те било! Стално играш игрице! (деци) Онај блесави краљ купио компјутер за дворске будале, а ти се не одвајаш од њега. (кашље и обраћа се публици) О, драги моји другари, опростите нам што смо неваљали данас. Па и дворске будале имају право да буду неваљале! Обично смо мнооооого културнији!

ШУШКОСЛАВ- Ма није него! Дволске будале су увек неваљале! Ми смо витезови неваљалства! Ја лицно, Сускослав Неваљалковић (клања се), а овај паметњаковиц (показује на Шуњослава) је мој сталији блат Суњослав Неваљалковиц!

ШУЊОСЛАВ- (опет се клања) Ми смо супер, нај, хаос дворске будале његовог височанства краља Дебељка Буцкића...

ШУШКОСЛАВ- (гура лактом Шуњослава)-Ш-ш-ш! Не молас све да казес! Деца воле изненађенца! Знас ста, сетио сам се! (шапуће му нешто на уво)

ШУЊОСЛАВ- (скаче и пљеска рукама, онда игра са Шушкославом) Како ти знаш да будеш паметан кад хоћеш! Него, доста приче, драги мој смрдљиви, смотани, глупи, брацо (док то говори они се ћушкју), време је да наше другаре упознамо са (звизне неку препознатљиву мелодијицу, наслони се Шушкославу на леђа прекрштених руку и обојица заједно важно кажу)

ШУЊОСЛАВ И ШУШКОСЛАВ- Причом о предивној принцези Фини Жозефини, принцу Храбрићу одважном и још понеким.

(Гасе се светла. Чује се ветар. Чују се прапорци, па опет ветар. Дворска палата. Лепе ствари, свећњаци, престо, пуно јастука око престола. Са стране сто. У позадини се чује лепа музика. Неколико слушкиња сређују дворану. Једна од њих седи у ћошку, брише неку вазу и пева)

НИНА-

У најлепшем царству радости среће
У башти од снова, под дланом дуге
Расте најлепше краљевско цвеће
У очима њеним има и туге.

Принцеза Фина је анђео мали
Ал' сама је и тужна у палати тој
Маћеха зла јој смицалице прави
Како да помогнемо, принцези јадној

ЦАЦА- Јадна наша принцеза! Свакога дана је све тужнија и тужнија. Нико не може да јој помогне!

НИНА- Срце ме боли кад је видим онако тужну!

РАДА- Е, кад је била жива драга краљица Буцкић смех се орио цеееелим дворцем!
НИНА- (устаје и бесно баца крпу) А сад ова вештица од краљице сеје само мржњу и тугу. Ух, мрзим је!

ЦАЦА-Ш-ш-ш! Може да нас чује, а онда тешко нама!

РАДА- Ајде, пожуримо! Имамо толико посла да завршимо! Краљица само смишља нове и нове обавезе!

(Светло се гаси. Музика. Мрак. Светло се пали само на Шуњослава. Он се игра неким крпама. Кад види публику, баца крпе и почиње)

ШУЊОСЛАВ- Здраво, здраво, здраво! Другари моји леееепо начуљите уши, наоштрите вид, изглачајте маштоходалице ножице и идемо у авантуру. У супер слатку авантуру звану шуњање по машти! Шуњање по машти је фасцинантна, брилијантна, златна необично интересантна авантура!

ШУШКОСЛАВ- (искаче иза Шуњослава и плаши га, овај пада и маше ногама. Шушкослав седа на Шуњославова леђа)-Шшшшш! Некада давно иза пет, сест гола и пет, шест мола живео је клаљ Дебељко Буцкић. Као што вам само име казе, краљ Дебељко је стлаааашно волео да њупа. Јео је све! И воће, и повлће, и зивину, и пласиће и пилиће, и понеко теле. Био је најслећнији кад је јео. Плави плавцати њупадзија!

ШУЊОСЛАВ- (исправља се и седа, Шушкослав пада) Али, краљ Дебељко Буцкић није знао само да ручка. Велике муке му је задавала његова зла жена краљица Глистина Злоћкић. Царица Злоћкић је била грозна, мршава, нервозна, одвратна и веома опака злоћа, од које би сиротом краљу Дебељку залогај стао у грлу када би се она појавила.

ШУШКОСЛАВ- Клаљица злоћа је стласно волела новац и много је кињила своје поданике. Али од свега, од свега на свету највише је млзела кћелку клаља Буцкића, плекласну и слатку плинцезу Фину Жозефину. (грли и љуби Шуњослава, овај га одгурује)

ШУЊОСЛАВ- Принцеза Фина Жозефина била је веома питомо створење. Страшно је волела свог пуначког тату и страшно се плашила своје зле и мршаве маћехе. Слатка принцезица много је била добра. Права правцата добрица. Волела је своје поданике и они њу, волела је своју послугу и они њу, волела је чак и нас дворске будале.

ШУЊОСЛАВ И ШУШКОСЛАВ- И ми њу!

ШУШКОСЛАВ- Стласне су се ствали десавале у дволу насег клаља. Сви стлааааааасно воле плинцезу Фину и сви стлаааааасно млзе глозну Глистину! Опа, види бато, види постао сам песник!

ШУЊОСЛАВ- (удара му ћучку) Ћути, ево краља!

(улази краљ Буцкић. Велика портикла му око врата. Руча батак. За њим иду слуге и носе тањире са јелом. Кувар Петроније , мршав са великим брковима трчкара за њим. Са њим су и његове помоћнице Меланија Боранија и Дака Мусака. Тихо разговарају.)

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- Лепо сам ти рекла да не стављаш толико зачина у супу. Пола царске страже има пролив.

ДАКА МУСАКА- (смеје се)- Јао, што је то узбудљиво!

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- Узбудљиво сутра мало! Да молимо бога да краља не снађе иста беда. Иначе, го-то-ве смо!

ДАКА МУСАКА- Ма не брини, краљ има стомак од челика! То није обичан стомак, драга моја, то је стомачина коме ни милион зачина не могу ништа!

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- Хи-хи-хи! Види шефа, тресе се ко прут. Од јутрос је веееелики краљ смазао све живо. Опељешио нам кухињу. Нема хране ни за лека...

ДАКА МУСАКА- Једног ће дана смазати и сиротог Петронија!

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- То је драга моја већ забрињавајуће! Ако смаже њега, смазаће и нас!

ДАКА МУСАКА- Почеле смо да лупамо глупости... Ш-ш-ш!

ПЕТРОНИЈЕ- Ваше величанство је опет гладно? (за себе) Јао јадан ја, појео је све ћурке и гуске у краљевству. Остало је само неколико мршавих кокошака! Мораћемо да увозимо! Куку мени!

КРАЉ ДЕБЕЉКО- (мљацка) Наравно да сам гладан, Петроније! Јутрос сам само чалабрцнуо!

ПЕТРОНИЈЕ- Да, ваше височанство! Само сте малко, малкице јели! Појели сте тридесет пржених јаја на око, двадесетак крофни, две литре млека и седам тањира супе!

КРАЉ ДЕБЕЉКО- Па шта је то, драги мој?! Ништа! (седа за сто и мирише јело пред собом) О, хо хо, ала лепо мирише! Петроније, данас ти је веома укусно печење. За сутра ми, драги мој спреми дуплу порцију!

ПЕТРОНИЈЕ- Разумем ваше, величанство! (удара се шаком у чело и полази)

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- Дупла порција!!! Свиснућемо поред шпорета!

ДАКА МУСАКА-Насућу, бога ми пуно оних зачина. Ваљда ће стомак да га савије, па да нас малкице остави на миру! Ово што ради више није хумано! Истпићу се поред шпорета!

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- Да знаш, било дивно да краља ухвати сраћка (смеје се)! Краљ у кревету, са шољицом чаја мучи се са буном у стомаку, а нас две, коначно можемо да одемо у шопинг у краљевски тржни центар!

ДАКА МУСАКА- Е то би, Меланија Боранија било Дивно!

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- Ма не дивно, Дака Мусака, фантастично! (окреће се уплашено) Ипак, ја бих радије покварила стомак оној злоћи од краљице.

ДАКА МУСАКА- Е то би већ био прави погодак! Знаш ... (краљ их прекида и оне полако излазе настављајући тихо да говоре)

КРАЉ ДЕБЕЉКО- (бучно мљацка) Е, Петроније, молим те донеси ми и пудинг од ваниле, једну чинију воћне салате, парче торте и бокал сока! (за себе) Шта сам јутрос јео?! Ништа! Краљ треба да буде стамен, јак и сит да би могао да решава вееееелике државне проблеме! Је л тако Шушкославе! (Петроније одлази)

ШУШКОСЛАВ- Тако је ваше височанство! Је л могу да добијем једну кифлицу? Неста ми крцкају цлевца!

ШУЊОСЛАВ- Могу ли и ја? Могу ли и ја?

КРАЉ ДЕБЕЉКО- (узима две кифлице, гледа их, љуби једну па другу, па узима једну кифлицу, дели је на два дела, један даје Шушкославу један Шуњославу) Ево изволте, да се не свађате!

ШУЊОСЛАВ- (узима и једе) Која стипса!

КРАЉ ДЕБЕЉКО- (мљацкајући) Шта кажеш?

ШУЊОСЛАВ- А, ништа, ништа, само кажем колико сте великодушни, ваше височанство!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (улази са стране и неко време гледа краља)- Ждереш ли ждереш, велики краљу! (краљ се тргне и почне да кашља, Шушкослав га удара у леђа) Само о јелу мислиш. (Шуњославу и Шушкославу) А вас двојица, шта бленете?! Идите позовите Жозефину! (Шушкослав и Шуњослав излазе и плезе јој се) Није ми јасно какав си ти човек. Ти у ствари и ниси човек, ти си таманитељ свега што се једе. Лепо је мени говиорила моја мајка, клони се кћери дебелог удовца краља Буцкића, није то добар човек, уништиће те. Ако те не уништи својим понашањем, појешће те..

КРАЉ ДЕБЕЉКО- Али драга...

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Ништа али! Види какав си мусав! Ко прасе! (брише му лице марамицом, овај узима марамицу од ње и бучно празни нос у њу) Уместо да размишљамо како да прикупимо порез, како да пунимо државну касу, како да контролишемо поданике. Уместо да мислиш да је време да мало поведеш рачуна о својој ћерки, која је страшно непослушна ти само једеш ли једеш....Цицо! Нина! (утрчавају служавке) Носите ово јело са стола! Одмах! Шта ме гледате?! Не игра мечка! (служавке износе тањире)

КРАЉ ДЕБЕЉКО-О, драга краљице, немој да ми се нервираш! Знаш да те од нервозе боли твоја паметна главица! (плашљиво, грицкајући нокте) А моја драга Жозефина је једно добро и питомо дете!

(Улазе Шушкослав, Шуњослав и Фина Жозефина. Фина је у некој старој хаљини)

ФИНА ЖОЗЕФИНА- (клања се) Добар вам дан желим оче! Добар дан и вама...краљице!

КРАЉ ДЕБЕЉКО-Добар дан, чедо! Како си спавала ноћас?

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Хвала на питању оче, добро! (прилази и љуби га у чело)

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (кревељи се) Како си спавала ноћас! Па није она бебица да је испитујеш како је пајкила, да л је ручкала, шта је радила! На живце ми иде ово ваше мицо-цицо! (Буцкић седа и грицка нокте, Фина се крије иза Шушкослава, Шушкослав иза Шуњослава и тако редом, склањају се од краљице) А ти, млада дамо, у последње време си постала страшно непослушна.

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Али...

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Ништа али, ја врло добро знам како се ти понашаш. У овој кући треба да се зна неки ред и да се зна ко је ко. Па ипак је ово краљевски дом, а не кућа неког свињара или опанчара.

ФИНА ЖОЗЕФИНА-Али поштована краљице ја...

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (краљу) Ето, она мене не може очима да види, не може ни мама да ми каже. Како онда да функционишемо како ваља, како?

ШУШКОСЛАВ- (док краљица то говори он лупне ногом о под краљ. Сви присутни осим њега и Шуњослава се заледе)-Која кокоска! Долази ми да је исцелупам и да од ње наплавим супу за клаљевске лавове!

ШУЊОСЛАВ- Да знаш! Мислим да нема одвратнијег створења на свету. (тужно) Ех, покојна краљица Буцкић, је била племенита и добра жена! Најбоља краљица! Ни мрава не би згазила! Али горка судбина је однесе међу анђеле!

ШУШКОСЛАВ-Да, да! (тужно па љутито) Али ова вештицара је омадзијала клаља и увукла се у клаљев двол да малтлетила недузан свет! Млзим је! Сто бих волео да јој изласту блкови и блада па да буде јос лузнија! Јао, сто бих волео! (плези се и удара ногом)

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Драге воље бих вас звала мајком, поштована краљице, али успомена на сироту ми мајчицу то не дозвољава! (брише очи)

КРАЉ БУЦКИЋ- (плашљиво) Јесте, драга моја краљице, моје дете је страшно волело своју мајку и нормално је...

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Шта је нормално?! Шта је нормално?! Ништа није нормално! Ваша слатка ћерка осим што ме не воли и очима не жели да ме види, беспоштадно троши и краљевски новац на хаљине и накит! Благо из царске ризнице не може да намири њене захтеве. Само узима и узима! Краљевска ризница није бунар без дна!

ФИНА ЖОЗЕФИНА-То није истина! Последњу хаљину сам добила пре две године. (оцу који сиса прст)То стварно није истина!

ШУШКОСЛАВ-То није истина!

ШУЊОСЛАВ- То није истина!

КРАЉ БУЦКИЋ- Па, јесте драга женице, није истина то што кажеш. Моје дете је горе обучено од неке слушкиње, а ти...

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (бесно) Шта, шта? Ви кажете да ја лажем! Је ли?! Краљица лажов! Сви сте против мене! (Шушкославу и Шуњославу-гађа их јастуцима) Па и ви глупе дворске будале! (краљ је смирује)

КРАЉ БУЦКИЋ-Смири се, љубави, смири се! Заболеће те глава па си онда још ... беснија

ПЕТРОНИЈЕ- (улази са послужавником. Боранија и Мусака важно се шепуре поред њега) Крофна са мармеладом за краља!

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- По последњем рецепту светски познатог кувара Месје Пјер-Жака Шпоретана!

ДАКА МУСАКА- Спремљене од вештих руку наших маленкости – госпођице Меланије Бораније

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- Госпођице Даке Мусаке и нашег драгог

ДАКА МУСАКА- Најдражег шефа!

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА- великог кувара веееликог краљ Буцкића и веееееелике краљице Злоћкић

МЕЛАНИЈА БОРАНИЈА и ДАКА МУСАКА- Господина Петронија!

(Краљица их неко време гледа па гађа их јастуком. Пада послужавник и крофна. Петроније пада у несвест, а Боранија и Мусака га износе)

ШУШКОСЛАВ И ШУЊОСЛВ- Јадан Петроније!

КРАЉ БУЦКИЋ- Јадна крофна!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ - (плаче) Не, овде ми нема живота! Нико мене не воли и не схвата! Нико! А-а-а-а-а!

КРАЉ БУЦКИЋ- (за себе) Јао сад плаче! Тада је најопаснија! Морам нешта да учиним! (полако прилази баченој крофни, узима је, брише је о одело, љуби и ставља је у џеп. Прилази краљици која се малко смирила) Знаш шта, драга, мислим да је време да одемо код краља и краљице Мицковић на кафу, шта кажеш. Можеш да обучеш ону хаљину што су ти је донели трговци из Индије, предивно ти пристаје!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ -Стварно?

КРАЉ БУЦКИЋ- Аха!

ШУШКОСЛАВ- Ко страсилу у јесен! Ха-ха-ха !

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Шта си рекао, ружна сподобо! Марш у ћоше! (краљу умиљато) Краљићу мој, идем да се спремим па идемо на жур! (излази и лепезом удара Шушкослава који јој се нашао на путу)

ШУЊОСЛАВ- Мршава глисто! Мршава глисто!

ФИНА ЖОЗЕФИНА- (плаче) Сирота ја! Тата, ја сам толико несрећна!

КРАЉ БУЦКИЋ- (седа поред ћерке и руча крофну пре тога је пољубивши) Не плачи, чедо, краљица није мислила то што каже. Није она толико лоша. Само је малко... опасна.

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Сироти, оче, она те је потпуно омађијала! Шта ће бити с нама?!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (вришти иза сцене) Где си до сад! Пожури! Немам намеру да те чекам милион година! Пожуриииииииииии!

(краљ Буцкић на брзину љуби ћерку у косу и трчи да изађе. На вратима се спотакне о мачку која управо улази, пада, брзо устаје и одлази. За њим улазе Цаца, Рада и Нина, служавке)

КРАЉ БУЦКИЋ- Ево идем, драга!

МАЧЕ- Смотаног ли краља! (прилази принцези)

ФИНА ЖОЗЕФИНА – (милује маче) Зашто ме краљица толико мрзи? Ништа јој нисам учинила! Ништа!

ШУШКОСЛАВ- Ма пусти је, драга принцезо, видис ли да се осусила од злоце! Она све мрзи!

ФИНА ЖОЗЕФИНА – О, јуче сам је замолила да ми дозволи да сашијем хаљину за пролећни бал. Драла се на мене и рекла ми да нема шансе. А ето, данас је смислила причу да ја трошим очев новац без мере. Ја, која носим старе поцепане хаљине! Ох, јадна ја! Доћиће принцезе из суседних краљевина, доћиће принчеви, а ја ћу бити најружнија!

ШУЊОСЛАВ- Не плачи, драга другарице, ти си најлепши цвет на свету! Нема лепшег створења од тебе

ШУШКОСЛАВ- Да, драга наша принцезо и у најружнијим хаљинама ти ћеш бити најлепша и најелегантнија.

ШУЊОСЛАВ- Не може ти, племенита душо, зла краљица украсти лепоту. Она је твоја и наша, јер својим предивним и добрим рукама милујеш и нас неугледне дворске будале..

МАЧЕ- И нас мачке

НИНА- На свету нема племенитијег створења од вас, принцезо!

РАДА- Добри људи, као ви, могу да очекују награду за своју племенитст!

ЦАЦА- Награда ће пре или касније стићи принцезо! Не губите наду!

ФИНА ЖОЗЕФИНА -Хвала вам другови моји, шта ћу ја без вас!

ШУШКОСЛАВ- Тако је, длага моја смеј се, смеј се!

ШУЊОСЛАВ- (голица принцезу) Смеј се! Смеј се!

ФИНА ЖОЗЕФИНА- (смеје се) Волим вас! Волим вас!

ШУШКОСЛАВ- Када мацке нема, мисеви коло воде! Музика!

ШУЊОСЛАВ- Журка за принцезу!

СВИ-певају песму
Освануће дан леп као сан
Када ће Злоћа да постане сврака,
Можда миш, жаба ил коњ,
Ил најружнија и смотана бака!

Нека, нека, нека нека чудна магија
Претвори Глистину у мајмуна!

Освануће дан леп као сан
Кад ће у двору да завлада смех,
Освануће дан леп као сан
Кад радост неће бити грех!

Нека, нека, нека нека чудна магија
Претвори Глистину у мајмуна!


(музика и Фина Жозефина игра са присутнима. Када се заврши нумера полако сви напуштају сцену. Мрак. Осветљено само једно ћоше. )

ШУЊОСЛАВ- Тако је живела сирота Фина Жозефина! Кратке тренутке радости приређивали су јој слуге и ми. Предивно створење које никоме зла није учинило, није имало среће поред зле маћехе. Глистинаа је толико мрзела своју пасторку, да је на све могуће начине желела да је се отараси. Позвала је злог чаробњака Ружноречка Злоречковића и почели су да кују страшан план!

ШУШКОСЛАВ- Замислите драги моји, замислите тог грозног чаробњака са још грознијим именом Ружноречко Злоречковић и ону одвратну и мршаву Глистину Злоћкић како у мраку најтајније одаје дворца спремају најотровнију чорбу несреће за сироту Фину Жозефину.

(мрак. Осветљено супротно ћоше. Вири краљица Злоћкић)

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ-Нема никога! Ајде!

РУЖНОРЕЧКО- Јао, што волим мрак!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Ма шта ме брига шта ти волиш! Него јеси ли размислио!

РУЖНОРЕЧКО- (чеше се по глави) О чему оно беше?

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (бесно) О киндер јајима и конфетама, тупсоне! (удара га лепезом, окреће се лево десно па шапуће) Како да се ослободим оне одвратне принцезе Жозефине! Страшно ми иде на живце!

РУЖНОРЕЧКО- А, то? Па она је страшно симпатична девојчица! Баш ми се допада! Јуче ми је дала бомбону!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Симпатична ти баба прасица! Продајеш се за једну бомбону, смотана замлато! (опет га удара) Кажи ми како да се ослободим те напасти!

РУЖНОРЕЧКО-Добро, добро! Што се љутиш?! (размишља неко време) Да је ја краљице лепо претворим у жабу?

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (размишља неко време) Не, никако, па кад чујем жабе да је се сетим. А фала богу, цео дворац је опкољен шанчевима пуним жабама, па ми целе године певају жабље серенаде под прозором! Не желим да ме ништа на њу сећа! Ништа!

РУЖНОРЕЧКО- А да је претворим драга пријатељице моја...

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (бесно га удара лепезом) Пријатељица ти моја тетка, тупсоне!

РУЖНОРЕЧКО- (збуњено) Али... Али, ја не познајем вашу тетку!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- О, с ким ја радим! У шта би да претвориш Жозефину!

РУЖНОРЕЧКО- У....У...у... У кокошку! Може да носи јаја! Бар неке користи од ње.

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Не долази у обзир! Волим кокошке! У друго! Ајде пожури!

РУЖНОРЕЧКО- (размишља, па ће весело) А да је претворим у кључ од ризнице!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Креле, кључ је увек са мном! Не, не и не!Убиј је!

РУЖНОРЕЧКО- Е, то не могу! Магије ми то не дозвољавају! Ја могу да вређам, да претварам у крпе, марамице, жабе, свраке и тако то, ал да убијам не могу и не смем!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Ти си један неспособњаковић! Кажи ми како онда да је се ослободим!

РУЖНОРЕЧКО- Па не знам.. А, ха, сетио сам се! (шапуће) Имам једног пријатеља, змаја Крокодилка Алигаторчића, веома страшан и опак створ. Пре неки дан смо се срели на часу супер зле магије код професорке Злоћке Пакоснић. Тада ми је наговестио да би да се жени. Брак слатке Фине Жозефине са Крокодилком биће прави пакао!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (размишља неко време па скаче на Ружноречка, грли га, љуби га, па кад се сети шта је урадила гура га од себе) Одлично, феноменално, пријатељу! Колико сутра нека долети тај твој пријатељ да однесе ону ...Не желим ни име да јој кажем!

РУЖНОРЕЧКО-(клањајући се удари краљицу, ова га гура и излази са сцене) Како ви кажете, ваша висости! (устаје, гледа лево десно и излази)

(пали се светло на Шушкослава и Шуњослава)
ШУШКОСЛАВ- Стласно! Стласно! Тако су ово двоје злих стволова одлуцили да унисте зивот силотој плинцези.

ШУЊОСЛАВ- Али, увек постоји оно слатко али. Принцезино маче јурило је неког досадног миша и случајно, сасвим случајно, најслучајније, завукло се у једну рупу баш у тој одаји у којој су се срели краљица Глистина и Ружноречко. И случајно, сасвим случајно од речи до речи чуло је одвратан план ово двоје. Није знало шта да ради. Размишљало је коме да каже. Фини није смело, јер би опет плакала, а маче није волело кад она плаче. Краљ му не би поверовао, дворске даме га не би разумеле и све би рекле Глистини, пошто су биле верне злој краљици. Зато је одлучило да тајну подели са слугама и са нама, па да заједнички дођемо до решења.

(пали се светло. Двориште. Дрво. Клупа. На сцени маче, Цаца, Рада, Нина, Шушкослав и Шуњослав)

МАЧЕ- Јесте, драги моји, ето то сам чула од речи до речи! Крокодилко Алигаторчић ће доћи по нашу Фину Жозефину!

РАДА- Одвратне ли краљице!

ЦАЦА- Шта ћемо сад? Морамо нешто да смислимо!

НИНА- Морамо,али шта?

ШУШКОСЛАВ- Ово је плевлсило сваку мелу! Опака Глистина је нај...Нај...Нај...одвлатније стволење на свету! (завија рукаве као за тучу) Кад бих је само дохватио!

ШУЊОСЛАВ- (држи га) Смири се! Смири се будалице! Чуће нас неко! (сви се окрећу знатижељно-сви у исто време) Морамо заједнички да смислимо начин да помогнемо Фини! Потребни смо јој!

МАЧЕ-Е, сетио сам се! (сви гледају у маче. Оно шапуће) Често пута идем у лов са мачором принца Храбрића Одважног. Знате оног Храбрића, сина краља Смелка Одважног. Е тај његов мачак, који је иначе страшан даса, увек говори како је принц страшно храбар и како све и свашта може!

ШУШКОСЛАВ- Па ста с тим сто је он хлабал! И ја сам хлабал!

ШУЊОСЛАВ- Ћути! Немој само ти да ми причаш о храбрости! Кукавицо једна!

РАДА- Знате шта, (мачету) можеш рећи том свом другу мачку да каже храбром принцу каква опасност прети принцези Фини.

ЦАЦА- Он ће онда помоћи и спасити принцезу.

НИНА- И сви ће бити срећни!

ШУШКОСЛАВ- (пева) И сви це бити слецни! И сви це бити слецни!

МАЧЕ- Чекајте, чекајте, нисам вам рекла главну ствар! Тај супер даса мачак принца Храбрића рекао ми је једну супер ствар! Принцу Храбрићу се страшно свиђа принцеза Фина!

ЦАЦА, НИНА и РАДА- (радосно) Стварно!

МАЧЕ- Аха! Видео ју је у башти дворца како плеви ружичњак и нешто слатко и лепо се пробудило у њему!

ШУЊОСЛАВ- Љубав!

ШУШКОСЛАВ- Ах, љубав!

ЦАЦА- Како је то лепо!

НИНА- Како је то дивно!

(сви почињу да се веселе, играју. Шушкослав се одједном стане)

ШУШКОСЛАВ- Стој! Ста сте се лазгаламили! Опасност влеба са свих стлана! (звера около) Моламо у акцију спасавања насе длаге Нинке! Амо, један два, један, два! (сви излазе са сцене један по један. Остаје само Шуњослав. Гаси се светло. Почиње музика. Пали се светло само на Шуњослава)

ШУЊОСЛАВ- Акција спашавања принцезе Нинке је почела! Лепо смо се договорили и обавестили храброг принца Храбрића о опасности која је претила његовој вољеној принцези Фини. А време пролази, тика-така, тика-така, ноћ је заменила дан, дан је заменио ноћ. У башти дворца шетао се краљ Дебељко и дубоко размишљао. Краљица је постала несносна. Јутрос му није дала да ручка и сад су му крчала црева. Јуче се опет драла на Фину Жозефину, према слугама је одвратна. Не може више тако. Не!

(иста сцена. Башта. Краљ се шета. На клупи седе дворске будале. Играју неку игрицу. Са стране улази принцеза. Прилази оцу)

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Тата, татице мој! Што си ми тата тако тужан?

КРАЉ ДЕБЕЉКО- О, драго дете моје, ништа, онако!

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Не можеш ме преварити оче, не! Познајем те ја добро, опет те је краљица изнервирала. Ја...

КРАЉ ДЕБЕЉКО- Па, мало... Она је...

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Опет је браниш, тата! Краљица Глистина није добар човек!

ШУШКОСЛАВ- Уопште!

ШУЊОСЛАВ- Она је злоћа на квадрат!

КРАЉ БУЦКИЋ- Знам, знам, али шта да радим! Она је ипак моја краљица!

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Замоли је да се промени!

КРАЉ БУЦКИЋ- (вади чоколадицу из џепа и руча)- Ја?.... Не смем!

(чује се грмљавина, лупа. Сви се тргну)

ШУШКОСЛАВ- (уплашено) Бато, бато, бато, ста је то?

ШУЊОСЛАВ- Не знам!

(улази Крокодилко. За њим улази краљица)

КРОКОДИЛКО- (кад угледа Фину) О, хо, хо! Је л то моја невеста! А, ха, ха! (хвата је за руку и вуче, она се отима) Полази са мном мала, од сад си моја!

КРАЉ ДЕБЕЉКО- (вади мач и напада Крокодилка, овај му отима мач и баца га) Не, бежи сподобо, ругобо, остави моју ћерку на миру! Стража!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Шта се дереш дебели! (Крокодилку) Изволите, храбри Крокодилко, ево ваше невесте!

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Нисам ја ничија невеста!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (смеје се) Ко тебе шта пита, ништаријо глупа!

КРАЉ ДЕБЕЉКО- Не дозвољавам да се тако обраћаш мом детету! Оставите је на миру! (прилази му краљица, удара му кокавац и он уплашено седа)

ШУШКОСЛАВ- (трчи ка излазу и виче) Плинцееееееееее! Плинцеееееееее!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (шутира га у задњицу) Умукни, глупи кловну! (Крокодилку) Па, драги господине Алигаторићу, да ли вам се свиђа млада!

КРОКОДИЛКО- (држи Фину за мишицу и гледа је) М-м-м, нешто је мршава, ал није лоша! Морам малко да је ухраним да би могла да ми довлачи дрва из шуме, да чисти кућу, да спрема ручак и тако то!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Ох, драго ми је што вам се допада! (прилази му ближе, шапуће) Договор још важи-хиљаду златника!

КРОКОДИЛКО- Много је! Колико хране треба да потрошим на њу да би се угојила!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (изнервирано) Осамсто?!

КРОКОДИЛКО- (растеже у причи) Много је!

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- Петсто! Ни златник мање!

КРОКОДИЛКО- Договорено! (рукују се)

КРАЉ ДЕБЕЉКО- А, то је твоје масло, злоћо! Убићу те! (креће на краљицу)

КРАЉИЦА ЗЛОЋКИЋ- (збуњено и изненађено) О, драги, ма шта ти је! Шта ти би одједном! Стани! Стани! Да се ниси усудио да ме дирнеш!

КРАЉ БУЦКИЋ- Убићу те! Бештијо! (јуре се и излазе са сцене. Краљица вришти)

ФИНА ЖОЗЕФИНА- Тата, татице, чувај се!

КРОКОДИЛКО- Како леп гласић имаш, драга моја женице!

ФИНА ЖОЗЕФИНА- (удара га) Остави ме, смрдљиви створе! Упомоћ! Упомоћ!

ШУЊОСЛАВ- (пошто је отишао да види шта се дешава са краљем и краљицом враћа се задихан) Принц Храбрић! Принц Храбрић!

КРОКОДИЛКО- Је л то неки мрав?! (принцеза му се отима из руке и крије се иза Шушкослава и Шуњослава који је бране)

ШУШКОСЛАВ- Слкањај сапе, смлдљиви густелу!!!

(улази принц Храбрић. За њим иде штитоноша Пеца. Одело му је бар за три броја веће)

ПРИНЦ ХРАБРИЋ- Предај се змају! Готов си! Ја, принц Храбрић, средићу те само тако!

ПЕЦА- Јесте, принц Храбрић средиће те само тако!

КРОКОДИЛКО-О, хо, хо, види ти малог витезића! (Шуњославу и Шушкославу) То је тај мрав, зар не!!! Ха-ха-ха! Склањај ми се с очију док те нисам смазао!

ПРИНЦ ХРАБРИЋ- О, не, гуштеру шугави, бори се! (вади мач)

ПЕЦА- О, не, гуштеру шугави, бори се!

ПРИНЦ ХРАБРИЋ- Ћути бре, Пецо!

ПЕЦА- Ћути бре, Пецо! (замисли се) О. Па Пеца, то сам ја! Изнини принче! Ја сам мало, само мало, мислим уплашио! (за себе) Иначе ја сам страшно храбар (боксује)... и увек храбар...само понекад, малкице се тако случајно уплашим и тада...и после...и, да, после опет постанем храбар (у заносу се спотиче и пада па брзо устаје) Предај се, гуштеру шугави!

КРОКОДИЛКО- Што ти је штитоноша! Ха-ха-ха! (гледа га неко време, па почиње да мљацка) Баш ми изгледа укусан!Појешћу га за вечеру!

ПЕЦА- (крије се иза принца) За вечеру?! О, ја нисам уопште укусан! Малко сам киселкаст и љут, и-и-и горак и-и-и жилав... Ама баш уопште нисам укусан!

КРОКОДИЛКО- Ја баш волим, и горко и љуто и кисело! Ма све волим!

ПЕЦА- Баш све?! Ух! Грешиш, силно грешиш, гуштеру њупаџијо. Да знаш само како знам да будем горак! Имаћеш страааааашну горушицу, ако ме поједеш! Чуо сам да је један змај из суседног краљевства умро од горушице! Аха! Аха!

КРОКОДИЛКО- Нема везе! Смазаћу те док си реко кекс!

ПЕЦА- (уплашено) Ккккееекккссс! Ајао! (спотиче се и пада као у несвест, принц га подиже)

ПРИНЦ ХРАБРИЋ- Нећеш ти никога да смажеш, гуштеру шугави! Овај мој оштар мач ће те средити! У бој!

(Почиње борба. Јуре се. Прескачу клупу. Шушкослав и Шуњослав праве препреке. Крокодилко пада, па устаје. Борбу прати музика.)

ШУШКОСЛАВ- (удара ногом о под. Сви се заледе осим њега и Шуњослава)- И тако су се Колњацко и плинц Хлаблић болили цео дан, да би га хлабли принц негде плед залазак сунца коначно средио. (на сцени лежи мртав Крокодилко. Шушкослав опет удара ногом о под)

ПРИНЦ ХРАБРИЋ- (задихано) Готов је!

ШУЊОСЛАВ- То, мајсторе!

ПРИНЦ ХРАБРИЋ- (угледа принцезу, прилази јој) Јесте ли добро, поштована принцезо?

ФИНА ЖОЗЕФИНА- (притрчи и загрли га) О, принче, спасиоче мој! (остају загрљени)

ПЕЦА-(вири испод клупе) Је л готов змај?! Је л готов змај?! Шта сам пропустио? А? Шта сам пропустио?

(гаси се светло. Мрак. Пали се светло само на Шушкослава и Шуњослава)

ШУЊОСЛАВ- И ето тако, полако, сасвим полако, ево нас до самог краја! Док је љута борба трајала принцеза Фина Жозефина је пажљиво посматрала лепог, окретног, предивног, храброг јунака, спасиоца своје части и живота, фасцинантног принца Храбрића и случајно, сасвим случајно је схватила да се је заљубила. Дивно! Браво!

ШУШКОСЛАВ- Одвлатна клаљица Глистина Злоћкић је пукла од муке. Тачније лечено, чалобњак Лузнорецко Злолецковиц ју је плетворио у забу, посто су се својски покалабасали после неуспелог плана да се ослободе Фине Жозефине.

ШУЊОСЛАВ- И ко у свакој причи, слатка принцеза Фина удала се за храброг принца Храбрића, тата краљ Дебељко Буцкић је лепо њупао сваки дан разне ђаконије и сви су живели срећно и задовољно!

(почиње музика. Пали се светло. Сви су на сцени. Одједном Шушкослав лупи ногом о под и сви се заледе. На сцену излази Петроније са послужавником)

ПЕТРОНИЈЕ- Крофна за краља!

(Шушкослав лупа ногом. Сви се смеју и играју)

ШУЊОСЛАВ- Речи лете само тако,
У причи је ко у рају,
Мудрим главицама причати је лако
Ево нас, децо на самом крају!
(наставља се музика. Поклон)

К Р А Ј
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 15 gostiju