Stefan Klecin - Pozorišni bonton

Odgovori
cekos
Postovi: 1
Pridružio se: 04 Mar 2016, 19:28

Stefan Klecin - Pozorišni bonton

Post od cekos »

Центар за културу и образовање Сонта
2015.

Све информације на ckosonta@gmail.com



Стефан Клецин
ПОЗОРИШНИ БОНТОН
едукативна једночинка за децу



Лица:

Каћа
Нађа
Публика







ПРВИ (И ЈЕДИНИ ЧИН)

Завеса је затворена. Каћа излази на сцену смирено.
Нађа: Добар дан децооо! Ја сам Нађа. Ово је Каћа.
Каћа: (Окрене се у правцу иза сцене и маше) Ћао мама. Ћао тата. Донесите ми оног диносауруса којег сте обећали јер сам ове године поправила све оцене на тројке. Осим историје, али то је због наставнице. (Окрене се Нађи) Извини сад морам ићи морам до оног врача да видим да ли ће ми стварно донети диносауруса. (Крене)
Нађа: Зашто не излазиш кад те представљам деци?
Каћа: Поздрављала сам се са мамом и татом јер иду у Немачку (Протрља руке) па се надам да ће ми донети нешто.
Нађа: Него да наставимо. Ја сам Нађа. Како стееее? Супер сте, е супер онда, ако сте ви супер, онда сам и ја супер, а знате ли шта је још супер? Позориштееее. Да ли ви волите позориште? А да ли ви знате правила понашања у позоришту? Не знате? Добро је, пошто их ја и моја другарица Каћа још нисмо ни смислиле. Ми смо хтеле да вас научимо како се треба понашати у позоришту и која правила увек требате поштовати, али ето, моја другарица је морала отићи због... врло важних ствари па је ја сад идем пробати пронаћи.
Нађа оде са сцене. Завеса се отвара. На сцени се налази цвеће. У позадини стоји једна плоча на којој су фотографије Каће и Нађе, затим табла за писање и једна лопта. На средини сцене стоје два дрвета, а између њих је разапета лежаљка. Каћа излази на сцену и легне у лежаљку. Узме усну хармонику и почне свирати. Примети да јој је пертла одвезана па ухвати два краја пертле.
Каћа: А дај, опет сам заборавила како се вежу пертле.
Каћа настави свирати хармонику. Извади малу бочицу и попије нешто из ње. Узима хармонику и наставља свирати. Нађа уђе на сцену и узме лопту и са њоме гађа Каћу
Нађа: А дај, престани да свираш ту грозну песму, ево видиш да си поплашила сву децу. (Деци) Је л' тако децо?
Каћа: (Узме лопту и баци је у публику) Та песма је класик који сви воле, а поготово ова деца. (Деци) Зар не децо? (Нађи) А и уосталом са том песмом сам освојила четврто место на такмичењу усних хармоника.
Нађа: Било вас је четворо, а и још си била избачена зато што си била украла онај трофеј за прво место.
Каћа: Нисам украла. Мислила сам да су рекли да сам освојила прво место.
Нађа: Да, него реци ти мени зашто си опет почела да свираш ту усну хармонику кад знам да свираш у њу само када урадиш нешто лоше или када заборавиш како се вежу пертле.
Каћа: Није истина. Знам како се вежу пертле.
Нађа: (деци) Да ли је то истина децо?
Каћа: Добро хајде, па шта! Свима се деси да мало забораве како се вежу пертле, али није то разлог зашто свирам.
Нађа: А зашто онда свираш?
Каћа: Па зато што кад сам била код врача и када сам га питала да ли ћу добити диносауруса из Немачке он ми је рекао: „Добићеш диносауруса само ако попијеш овај мој напитак. Такође ћеш добити и нову вијачу.“ Онда ме је питао: „Смем ли ја онда добити твоју стару вијачу, треба ми нова змија да извирује из кошаре док ја свирам моју фрулицу?“ И онда ме је питао и још: „Да ли ми можеш набавити неке лепе јапанке зато што идем на леп сунчан одмор на Северни пол“
Нађа: И шта си му ти одговорила?
Каћа: Одговорила сам му да ћу му позајмити вијачу, али да му нећу набавити јапанке јер оне више нису у моди на Северном полу.
Нађа: Добро је, нема везе сад, после ћемо о томе. Сада је време да смислимо десет позоришних заповести за нашу децу. (Деци) Може?
Каћа: Хајде добро. (Чује се звук поруке па извади телефон) Мама и тата се јављају да су стигли. Хајде Нађа, донеси ону таблу оданде. (Деци) Е сад децо, обратите пажњу и слушајте. Уствари, претворите се у уши. Хајде. Осим ако нисте опрали уши, онда се немојте претворити у уши. (Сачека) Шта, нико није опрао уши?! Нађа, пиши правило прво. Пре позоришта увек треба опрати уши. Пиши одмах и правило друго. Пре позоришта се треба обавезно истуширати да не смета осталој пулици и глумцима. Да ли сте се ви, децо, истуширали? (Ако деца кажу да) Не бих баш рекла! (Ако деца кажу не) Па добро, нисам ни ја! (Нађи) Пиши правило треће... хмммм...
Нађа: Чекам...
Каћа: Хајде ти сад смисли неко правило, нећу ја све. (Легне у лежаљку и заспе)
Нађа: (Прилази Каћи и ставља јој руке на нос и уста)
Каћа: (Нагло се буди) Хеееј!!! Шта је теби?! Тако ме сме будити само моја мама и то само кад касним у школу. А то је увек.
Нађа: Ја ћу смислити неколико правила, али хоћу да ти останеш будна.
Каћа: Важи. Само да ставим своје наочаре за слушање и остајање будном. (Стави наочаре које имају нацртане очи уместо стакала и заспе.)
Нађа: Мислила сам пошто ће у тим позориштима сто посто увек бити гужва, да је ваљда неки ред да се карте резервишу. (Деци) Зар не децо? Може. То ћу ставити као правило треће. (Пише) Увек треба резервисати карте. Али шта ако је неко резервисао карте, а не може доћи? Онда их треба отказати. Може, то је правило четврто (Пише) Ако не можеш доћи, а већ си резервисао карте, откажи их. (Окрене се према Каћи) Шта кажеш?
Каћи у том тренутку глава клоне и она захрче.
Нађа: Која ленчуга! (Деци) Могу ли добити лопту назад?
Узме лопту и њом погоди Каћу. Каћа се нагло пробуди.
Каћа: Мама, нећу у школу, мислим да сам болесна. (Мало се раздрма и пробуди) Хеј, па ти ми ниси мама. (Легне и поново заспе)
Нађа: Хајде, твоје је време да смишљаш правила.
Каћа: Добро, хајде. Пиши. Правило... које?
Нађа: Пето.
Каћа: Правило пето. У позоришту не сме да се једе.
Нађа: Важи. (Пише)
Каћа: Пиши одмах и правило... (деци) Које је на реду? Ах да, шесто. Пиши - правило шесто. У позоришту не смете пити сокове, а поготово не газиране, а за пиво и да не причам. Е сад, децо, ова два правила су јако важна зато што глумцима јако смета када ви шушкате. Знам ја да ви волите јести и пити, чак и ја волим, само што је разлика у томе да ја смем јести, а ви не смете. (Извади чипс и почне га јести)
Нађа: Не смеш ни ти када смишљамо правила за позориште. (Приђе јој и узме јој чипс. Приђе гледаоцима и да неком из публике чипс. Пре него што га да, узме себи један.) Један неће шкодити. Да наставимо. Ја мислим да у позоришту не треба причати, осим ако вас ми нешто не питамо. (Деци) Зар не, децо? Може, ставићу то као седмо правило.
Каћа: Добро. Сада је на реду... (Деци) Које правило? Ах да, осмо. Нађа пиши. У позориште увек треба долазити лепо обучен (Окрене се према Нађи) А не као ти. Та хаљина ти уопште не иде уз косу.
Нађа: Немој да лажеш, знам да ми је хаљина лепа. Чак ме је и наставница из историје похвалила како ми лепо стоји, а зна се да она увек прати најновију моду. А ти немаш права ништа да ми приговориш, ти си увек у истој одећи.
Каћа: Ја сам увек у истој одећи јер ми је онај врач, када сам била код њега у суботу, рекао: „Ако будеш стално носила исту одећу и ако не сечеш леви домали нокат, свираћеш усну хармонику најлепше на свету и моћи ћеш да контролишеш мозак веверицама.“ Тако он мени каже. (Чује се звук поруке и Каћа извади телефон) Пише мама. (Чита) „Каћа, купили смо ти оног диносауруса што си тражила и још једно изненађење. Поздрави Нађу. П.С. Оставила сам ти мало мусаке у фрижидеру, немој ни случајно поново покушавати да подгрејеш у микроталасној јер ми овај пут нисмо ту па те не можемо возити у болницу.“
Нађа: Шта се десило, зашто си била у болници?
Каћа: Па нико ми није рекао да не смем грејати мусаку у пластичној посуди и онда то јести. (Стиже јој још једна порука) „Онај врач што живи испод цркве управо је дошао и неком вијачом је украо твог диносауруса. П.С. Озбиљна сам за микроталасну.“ (Са звучника се чује звук побеснелог диносауруса. Обе се окрећу ка простору иза сцене) Хеј, ено га!
Нађа: Чиме је то упрегао тог јадног диносауруса?
Каћа: Моја вијача... (Отрчи иза сцене)
Нађа: Док се Каћа бори са диносаурусом, шта кажете на то да смислимо девето правило? Може? Е, супер. Правило девето. У позоришту увек треба искључити мобилни телефон. (Појави се Каћа која повлачи конопац иза сцене затим нестане, односно диносаурус је одвуче. Нађа то гледа смирено) Осим ако сте бизнисмен или ако немате мобилни, онда га не морате угасити. Знате ли ви, децо, ко су бизнисмени? Не знате? То су вам они људи који увек носе црна одела, имају велике телефоне и велике новчанике, а да ни не причамо о њиховим аутима. Њихови аутомобили су толико велики да је путник на задњем седишту од возача удаљен чак три временске зоне. Њихов посао је да извуку паре однекуд одакле је веома тешко извући паре. Али пазите да не побркате политичаре и бизнисмене. Политичари се праве да не кра... да не извлаче паре, а бизнисменима не смета ако се зна да извлаче паре, само да не заврше на суду.
Каћа: (Појави се на сцени) Пиши (Нестане па се опет појави) Правило десето - никада не... (Нестане па се појави) Никада не доносите диносауруса у позориште. (Нестане па се појави) А сад ми помози.
Нађа престане писати. Каћа остави вијачу и стане са стране да ухвати ваздуха док Нађа и даље повлачи вијачу. Каћа јој се тада придружи
Каћа: Врати ми моју вијачу. (Коначно је извуку, али само пола вијаче) Неееееее!!! То ми је била омиљена вијача!
Нађа: То ти је била једина вијача.
Каћа: Платила сам је чак 150 „динала“ код Кинеза.
Нађа: Хајде, не брини се. Донеће ти мама и тата нову из Немачке.
Каћа: (У тренутку престане да плаче) Ах да. Онда добро.
Нађа: Имамо још само да смислимо напомену.
Каћа: Пиши - напомена. Кад се представа заврши, публика треба да тапше.
Нађа: И да то барем пет минута.
Каћа: Тако је.
Нађа: (Заврши са писањем) Готово! Надам се да ће се сви који иду у позориште придржавати ових правила.
Каћа: Ја не знам за остале, али знам (деци) да ћете се ви придржавати ових правила. Зар не?
Нађа: Да ли сте се забавили децо? Да ли сте нешто научили?
Каћа: Можете ли ми онда поновити колико смо написали позоришних заповести? И да ли се треба отуширати пре позоришта, и опрати уши?
Нађа: И да ли треба резервисати карте? И отказати их ако не можеш стићи у позориште.
Каћа: И да ли се сме јести и пити у позоришту?
Нађа: И да ли се сме причати у позоришту?
Каћа: И како се треба обући за позориште?
Наћа: И да ли морате угасити телефон у позоришту?
Каћа: И да ли смете доносити диносаурусе у позориште?
Нађа: И шта радите на крају представе? Како сте ви супер публика! (Каћи) Не знам да ли смо икада имали бољу?
Каћа: И ја се са тим слажем. (Деци) И зато што сте били тако добри, сада ћете, кад се угасе светла, доћи овде код нас на сцену и ми ћемо вам дати дипломе које потврђују да ви знате правила понашања у позоришту.
Нађа: А и да их се придржавате.
Каћа: Може? Са тим дипломама можете ући у сва позоришта на свету јер оне показују да се ви јако лепо понашате у позоришту. И запамтите:
Нађа и Каћа: (Заједно подигну таблу са правилима) Увек се придржавајте ових десет позоришних заповести. (пауза) Са једном напоменом. (Светла се гасе)

К Р А Ј
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 8 gostiju