Tode Nikoletić - Uspavana

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Tode Nikoletić - Uspavana

Post od branko »

Тоде Николетић

Успавана


Лица:

ВЕЦИЛИЈА ШТРЕЦИЛИЈА

МИШЕЛ МИЦКО

БЕЛА РАДА

ВИТЕЗ СОФРОНИЈЕ

ТОЗА НЕРВОЗА

СМРДИБAБА

ГЛАС ИЗ ОФА

Радња се догађа било где и у било које време.
Сценографија: Лабораторија Вецилије Штрецилије. Сто и на столу епрувете. На средини собе је огроман шешир. Са леве стране неколико различитих метли.Са таванице висе слепи мишеви . са десне стране сцене доминира препарирана сова.
Костими што јефтинији.
Наратор : (Из офа.)грубим гласом од којег се леде жиле и крв у жилама .
У далекој прошлости,пре свих почетака и свих крајева... иза седам гора и седам мора. Иза осам сећања и осам заборава. Иза девет кошмара и девет утвара Још даље од даљег и најдаљег. Живела је једна ,живела је једна... Живела је јеедна сурова, једна опака и зла... Једна страшна, одвратна, једна гадна и досадна и ружна вештица.



ВЕЦАШТРЕЦА:
( ПОЈАВЉУЈЕ СЕ УЗ РЕП МУЗИКУ ИГРАЈУЋИ У РИТМУ И СИМУЛИРАЈУЋИ СВИРАЊЕ НА МАТЛИ.)

Јој што волем музику и ђуску! Јој што волем за клопање гуску! Јој што волем чарање и зезе...Јој што волем дебеле принцезе! А, највише обрадује, Штрецу,
Када сретнем размажену децу! Оооооо, па ви сте ту! Ју што сте ми се угојили!?
Баш сте слатки! Румени ко прасићи.Тотално сам се заљубила у вас. Буци...
буци... буци...буци...
Ах, да! Дозволите ми да вам се представим. Моје цењено име је, Вецилија Веца-Штреца! Вискококвалификована врачара. Мутивода и мутикаша!Нећка и хоћка.
Злица и Злоћка! Оштроконђа и злабаба...Алапачаааа! Смрдижабааа!
Шта је цвикаџије!? А?! Јесте ли се уплашили? Е, па, дебели моји, чула сам да овде има много добре деце, мислим угојене. Па, ко велим, хајде, Вецо-Штрецо, почасти се са неком размаженом принцезом. Направи себи ручак од неког слатког гузоње.. И, ево ме, жива и здрава, a гладна ко крава!
Него.... Време је да ухватим неку пекмезасту шмизлу! Време је за крку! Па, да почнемо фрку! Да видимо шта пише у страхаха-ха кувару?
(Почиње да баја и игра око шешира.)
Абракадабра! Абракадабра! Сто слепих мишева и реп од дабра! Око гаврана! Совине канџе,и сок буђаве поморанџе! Крв певца, и перје од кукавице. Жабља цревца,са две-три пијавице! Абракадабра! Абракадабра! Нешто у ништа и страх из чабра! Језик од миша. Длаке од мачке ,па све наопако и наглавачке. Добро у лоше.лепо у ружно.Све нака буде грозно и тужно! Абракадабрааа!!! Абракадабрааа! (Завршава бајање.)

МИШЕЛ: (Излази из шешира.)
Да ли се то овде нешто кува, ил ме нос варрра и мува?(Франциски акцент)
ШТРЕЦА:
Миииииииииишшш! (Скаче на столицу) Миииииииииш!!!
МИШЕЛ:
Паррррдон, мадам. Мишел! Тулуз а ла Фрррансe!
ШТРЕЦА:
Упомоооћ, Миииш. Мислим, Мишееееел!
МИШЕЛ:
Полако, мадмаозел. Овде нико није глув. А ко сте ви, молићу лепо?
ШТРЕЦА:
Вецилија Штрецилија. Вештица!
МИШЕЛ:
Ве...Вешти...Вештица! Оххх. (Пада у несвест)
ШТРЕЦА:
Шта би?! Хало, Мишел! Хало!Ореуаррр! Ауууу, ал се скочањио! Мораћу применити вештачко дисање. (Љуби га.)
МИШЕЛ:
(Буди се. )
Аааааааа! Мачка! (Пада у несвест)
ШТРЕЦА:
Овај је скроз шашав. Мисли да сам мачка. Хало! Длакави! Буди се! Не плаши се, нема мачке.
МИШЕЛ:
Нема мачке! А, сира?
ШТРЕЦА:
Нема ни сира. Нема бурека, нема брашна. Нема ни папира.
МИШЕЛ:
Ух, мадмоазел, ал сте ме уплашили. А кад се уплашим одмах огладним. Пррросто бих појео сопствени рреп у мадеррра сосу!
ШТРЕЦА:
А ти, мислим ви, ко сте, кад сте ме уплашили?
МИШЕЛ:
Мишел. Дозволите да се пррретставим. Бивши царррски миш Његовог величанства
Луја Трррећег Четвртастог .
ШТРЕЦА:
Почаствована сам. А шта тражи један царски миш у овако скромној и оскудној избици?
МИШЕЛ:
А шта би тррражио један сиррроти миш осим слободе? Откад је Његово величанство набавило сијамске мачке тридесет дана нисам излазио из рупеее. Да пррростите, Вецилија, смрррзло ми се дууу, како се каже, пееее!
ШТРЕЦА:
Грозно! Примите моје саучешће, Мишел.
МИШЕЛ:
Хвала. Хвала. А ви, ви сте, ако могу да пррриметим, сигурно опака и зла вештицааа.
ШТРЕЦА:
Опака! Мало сутра опака. Опсанија је бесна глиста од мене. И то она кишна!
МИШЕЛ:
Какo то да се једна вештица вашег ррреномеа плаши? Вештице су зле, опаке, суррове и длакаве.
ШТРЕЦА:
Длакаве! Шта трабуњаш? Мачке су длакаве!
МИШЕЛ:
Мачке!!! Где су мачке? (Бежи.)
ШТРЕЦА:
Овај је истраумиран до те мере да ми иде на нерве! Нема мачака репоњо!
МИШЕЛ:
Нема мачака! Оооо, мерси! Како сте ви хррабррриии и опасниии!
ШТРЕЦА:
Аха, некад било сад се спомињало. Ех, кад се само сетим, како су деца дрхтала од мене. Како су се испредале страшне приче о мени. О мојим натприродним моћима. А сада, сада децу плаше Годзилама, Оркама, Предаторима, Хари Потерима и Хобитима и којекаквим глупим створовима. Вештице су изумрле. Ја сам, Мишел, (плачно.) последња вештица на овој планети.
МИШЕЛ:
Како последња?
ШТРЕЦА:
Нестале су као диносауруси, питекантропуси, тираносауерси и остали рептили. Једноставно смо изгубили битку са временом. Победили су нас Хобити и други створови. Све су прилике да ћу ускоро умретииии! (Плаче.)Отегнућу моје лепе папке!
МИШЕЛ:
Полако Штрецо. Прво ти немаш папке. Друго, делујеш ми врло лепо и екстравагантно.
ШТРЕЦА:
Стварно!? (вади огледало и огледа се.) Свиђам ти се?
МИШЕЛ:
Можда ти је мало израженији нос.
ШТРЕЦА:
Нос! Колико мало је изражен?
МИШЕЛ:
Мало много. Али то се да решити пластичном операцијом. Техника је напредовала.
Осим тога врло си згодна и привлачна. Имаш ли мужа? Момка?
ШТРЕЦА:
Немам. Сви ме се плаше. Мисле да сам зла и опака.
МИШЕЛ:
Штета. Једини начин да продужиш вештичију врсту јесте да се удаш.
ШТРЕЦА:
Да се удам! За кога?
МИШЕЛ:
За онога ко те буде највише волео. После му родиш две три , можда двадесет и пет, шест малих вештица, и ето, спасила си своју врсту.
ШТРЕЦА:
Јао, Мишел, што си ти паметан. Шта једеш кад имаш тако кефало?
МИШЕЛ:
Једем сир.
ШТРЕЦА:
Па где ти је?
МИШЕЛ:
На жалост, нисам га видео од онда од када ме је цар избацио са двора.
ШТРЕЦА:
Хајде да се договоримо. Овако, ти мени помози да се удам, срећно, а ја теби сира колико да ти душа бира. Јел се слажеш?
МИШЕЛ:
Пристајем. Знам једну крчму где живи врло згодан принц.
ШТРЕЦА:
Принц! Обожавам принчеве. До сада сам их појела девет.
МИШЕЛ:
Појела? Па не идеш да једеш принчеве већ да се удаш.
ШТРЕЦА:
Ох, горим од нестрпљења да се удам.
МИШЕЛ:
Хоћеш, али мораш шармирати, свога будућег изабраника.
ШТРЕЦА:
Да га сармирам!? Може. Правим одличне сарме, палачинке, пасуљ...
МИШЕЛ:
Какав пасуљ, сарме и боранија! Мораш му нешто отпевати, отплесати. То ваљда знаш?
ШТРЕЦА:
Их, плешем ко луда, са метлом, без метле, а певам боље од свраке. Слушај, куме.
(пева)
Не постоји више дете
Кад ме сретне да не цвика,
Срце шмугне му пете
Од мог страшног и злог лика!

У рукама имам моћ
Враџбинама чуда стварам ,
Чекајте ме у поноћ
Да вам чарам да вам барам!

МИШЕЛ:
(наставља са песмом)
Не постоји више биће,
Кад ме види да не врисне,
Кад покажем му зубиће
Као магла за час клисне.

У канџама мој је хир
Брковима све прогањам,
Појешћу вам цео сир
Који волим , који сањам!

(Одлазе уз ритмичну музику.)

ДРУГА СЛИКА

РАДА: (Дебељушкаста и врло брбљива)
Лепо је мени говорила мама: Радо, душо, немој да се удаљаваш од куће. Немој да тураш прсте тамо где им није место. Немој да чачкаш нос! Немој да хваташ зјала.И хиљаду других , немој! А ја не могу! Не могу, па не могу! Просто ме мами знатижења.да гвирнем , да проњушим и да испитам! И?! И...види сада? Изгубила сам се, и не знам где је лево и шта је десно. Нисам научила да ћутим, да слушам, цркох од жеље да брбљам. Просто ми сам језик ради. (палаца језиком) А што не волим да будем послушна. Е та мана ми је највећа врлина. . Једино што знам је да се плашим. А кад се плашим ја се онда дерем и плачем, овако: Ааааааааааа! Нема никог! Пробаћу још једном...Ааааааа!!!! Не делује ништа!? Не чује ме нико. Јао, Црна Радо.(узнемирено шета) Шта ћеш сада? У ствари, ја се зовем, мислим, зову ме, Бела Рада. Знате, ја сам из угледне краљевске породице. Знате оно: гламур, престиж, возни парк, послуга и остало. Ал, шта ми сад то све вреди, кад сам се изгубила. А, изгледа да сам се и прехладила. А-А-ааааа-пкиииха!!!
ТОЗА НЕРВОЗА:
( Спава на клупи) Сто ти , депонија и отпада! Шта си то урадила?! Целог си ме услинавила!
РАДА:
Извињавам зе, здрашило, имате ли можда марамизу? Зуре ми злине.(Прича кроз нос.) Апкиииииха!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Одбиј! Не прилази! Зуре ти злине, па си ме скроз убалавила. Хоћеш ли да се разболим? Да навучем неки вирус? Инфекцију, не дај Боже!?
РАДА:
Не плажите зе, здрашило. Аааа....А...
ТОЗА НЕРВОЗА:
Заустави артиљерију! Ево. Ево... (Даје марамицу.)
РАДА:
Пкиииха!!! (Oпет га прска.)
ТОЗА НЕРВОЗА:
Сто му громова! Ова као да има топ у носу!
РАДА:
Ааааа...
ТОЗА НЕРВОЗА:
Бежииии!
РАДА:
Чекајте , ваша марамиза! Ваша марамиза! Изволите. (Враћа му марамицу.)
ТОЗА НЕРВОЗА:
Задржи је. Не скупљам слине., стрептококе и стафилококе...И, откуда ти у пола три, слинавице?
РАДА:
Брво и брво, врло је неучдиво што не перзираде једну одмену бринцезу из једне брло угледне граљевине. Друго, није бола три, него, бола четири. И треће, низам ја злинавица већ, Бела Рада!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Дебела Рада!
РАДА:
Бела Рада! Б, као бугва, бугване бугвасти!!!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Шта!! Назвала си ме букване! Мене страшног, Тозу Нервозу! Мене чаробњака таме! Мене најстрашнији чин најстрашније драме!!!
РАДА:
Тоза Гроза! Какво вам је то име? Као да сте чувар коза!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Чувар коза!? Е, па сад је Дара, овај, Рада превршила меру. Преко ове увреде не могу прећи. Сада ћу те зачарати и ко прасенце испећи! (Звук олује.)
Када дунем и када сунеееем! Када сунем и пахуље дунем! Кад пахуље дунем и крилом грунем. Тебе ћу принцезо да мунеееем!
РАДА:
Извињавам се , Грозозозо, шдо ваз брекидам, али шта вам значи , мууууунем!?
ТОЗА НЕРВОЗА:
Ова је тупа ко ноћ. То значи да ћу да те киднапујем!
РАДА:
Фино. А зада ми објазниде гиднапујем?
ТОЗА НЕРВОЗА:
Мала ми иде на живце. Већ ми расте притисак... То значи да ћу да те отмем!
РАДА:
Да ме одмеш? Од гога?
ТОЗА НЕРВОЗА:
Како од гога, кога!? Па од тебе. Од, на пример, тате и маме, од ујке, неке стрине...дадиље...Од бабе! Да, да, од бабе !
РАДА:
Од бабе! Од моје бабице Јао мени! Гуку мени! Јао мени зрној, овај белој зиротици! Дешко мени, леле мени. Шмрк...шмрк...шмрк...шмрк...Шда ме знађе, шда ме здрефи! Јао мене , леле мене!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Не могу да верујем? Па ова ће да шмрче целу ноћ. Хало, лутко, није ти ово шмркалиште! Јел готово?
РАДА:
Није. Имам још два жмрка.
ТОЗА НЕРВОЗА:
Хајде већ једном, ишмрчи се више..
РАДА:
Ево. Жмрк. Жмрк.
ТОЗА НЕРВОЗА:
Целу шуму си ми ишмркала.
РАДА:
Морам. Ја сам бринцеза . А бринцезе су размажене и много злине. Бу.Бу. Буууу.
ТОЗА НЕРВОЗА:
Види врага, сада је почела да буче...Хајде, хајде... Не бучи више. Није то тако страшно како ти се чини. Полази!
РАДА:
Бу бу бу бу! Где ме зада водите, грозозозни одимачу? На голаче? Ручак!? Јао, обожавам да глопам. Нарочидо цицвару и попару! Па...билетину, па гњечени басуљ за преливом од белог лука.
ТОЗА НЕРВОЗА:
Лук! Фуј!
РАДА:
Па...зармице, урмажице, туфахије...Жда зи збремио, Алабастеру?
ТОЗА НЕРВОЗА:
Колаче. Колаче, душо моја. (Гледа је.) Баш си ми слатка. Права посластица. Хајде, колачићу мој. Идемо. Кажи па...па:
РАДА:
Па па!

ТРЕЋА СЛИКА

(Принц Софроније,изузетно мршав и висок, лута по зачараној шуми.)

СОФРОНИЈЕ:
Девет гора и девет мора прешао сам ја. Девет краљевства ,девет губернија, и девет села обиђох сва. Девет година и деведесет девет дана тражих моју драгу, ал не нађох ни њу , нити нађох наду, тја! Шта да радим ?! Шта да радим, питање је сад, а шиба ме умор , самоћа и глад? Дал да клонем и паднем у дубок очај тај? И кажем: „Збогом Радо љубави, ово је крај“! О, нееее! Тако ми оштрог мача, љубав према Ради ме уздиже и јача (Вади оловку и папир и записује.) Ово је прави стих. Их, кад ово види Рада има да ме цмокне по сред усташца! Биће ово најлепша и најтужнија песма о њеној лепоти и мојој храбрости. (вади мач, који му испада) Где си! Где си о, страшна ало!? Промоли се да те кокнем будало!
Софроније витез на двобој те зове, изађи из шпиље ти гнусни лопове! Еј! Ни ово није лоше (Записује. ) Ло-по-ве! Римује се са зове.
(Шум.)
СОФРОНИЈЕ:
Ко...Ко је то? Изађи протуво или штуцам! О..о...овај пуцам! Хоћу рећи сецкам! Немој неког да смрвим и згњецкам! Неустрашиви Софроније принц погледа мрка
Има храбро ср,срце каква год да је фрка!
Хајде, протуво, изађи, чекам! Решио сам чврсто да те сад уцмекам! Ово је дивно!
(Записује.)Ууу- цме –кам! Три слога.
МИШЕЛ:
( Наилази на Софронија.)
Ааааааа!
СОФРОНИЈЕ:
Аааааа! (Бежи и наилази на Штрецу.)
ШТРЕЦА:
Ааааа!!!
СОФРОНИЈЕ:
Ааааа!!!
МИШЕЛ:
А! (Кратко.)
СОФРОНИЈЕ:
А!?
ШТРЕЦА:
Аха-ааааа! Ухватили смо те, разбојниче! Горе руке!
МИШЕЛ:
Доле руке!
ШТРЕЦА:
Горе!
МИШЕЛ:
Доле!
ШТРЕЦА:
Рекла сам горе!
МИШЕЛ:
Доле кад кажем!
ШТРЕЦА:
Чучни!
МИШЕЛ:
Устани!
ШТРЕЦА:
Чучни!
МИШЕЛ:
Устај!
СОФРОНИЈЕ:
Ама, људи!Шта је ово ? Олимпијада!?
ШТРЕЦА:
Ћути жгољо! И причај!
СОФРОНИЈЕ:
Паааа, дозволите да вам се...
МИШЕЛ:
Ћути! Ррекла ти је да прричаш!
ШТРЕЦА:
Ти се не мешај!
СОФРОНИЈЕ:
Јел ја!
МИШЕЛ:
Не ти, ја! Јеси ли ти глув! Прричај!!!
ШТРЕЦА:
Шта да причам?
СПФРОНИЈЕ:
Ја треба да причам!
МИШЕЛ:
Теби сам ррекао!
ШТРЕЦА:
Мени.! Зашто мени?
СОФРОНИЈЕ:
Ко је рекао теби?
МИШЕЛ:
Нешто смо забррљали са текстом. Хајдемо испочетка. Дакле, ми смо наишли и ти си се уплашио и врриснуо, како?
СОФРОНИЈЕ:
Аааа!
МИШЕЛ:
Онда сам ја одговоррио са , ААААА!
ШТРЕЦА:
Неће бити, ти си се уплашио па је он вриснуо А, а ја сам онда одговорила са ААА! На шта си ти узвратио са кратким а.
СОФРОНИЈЕ:
Јесте, моје прво А је било дугачко, а код другог а сам се мало прибрао.
МИШЕЛ:
Чекајте, а шта је са мојим А ? И ја сам се уплашио.
СОФРОНИЈЕ:
Их, то није ништа како сам се ја уплашио. Погледајте, још ми се ноге тресу.
ШТРЕЦА:
Значи да смо те уплашили!
СОФРОНИЈЕ:
Смрзао сам се од страха. Никад ме нико није уплашио као ви.
ШТРЕЦА:
Ох, дирнули сте ме. Већ сам се уплашила да никог више нећу уплашити.
МИШЕЛ:
Дозволите ми, хррабри витеже, да вам стиснем рруку и да вас загррлим. Ви сте нам врратили наду да још нисмо за старро гвожђе.
СОФРОНИЈЕ:
Хвала вама. И ја сам се уплашио да ме нико више не може уплашити. Сад видим да сам погрешио, аха! Јер ми је још увек стоји кнедла у грлу од страха. Хмм. Добар стих! (Пише) Стра-ха!
ШТРЕЦА:
Нисте нам се представили.
СОФРОНИЈЕ:
Софроније неустрашиви. Витез и песник. А с ким имам част разговарати, татрљати, хоћу рећи чаврљати!?
ШТРЕЦА:
Вецилија Штрецилија, за пријатеље кратко, Веца Штреца. Слободна и еманципована. Добростојећа.
МИШЕЛ:
М с' је Мишел. Царрски миш његовог величанства , Луја Тррећег Четвртастог.
СОФРОНИЈЕ:
Била ми је част упознати тако страшне персоне, молим! Али, авај, збогом вам морам рећи због оне коју неизмерно волим.
МИШЕЛ:
Чекај Софрроније, зар нам се нећете прридрружити?
СОФРОНИЈЕ;:
На жалост, драги пријатељи, то није могуће док не ослободим принцезу, Раду, у коју сам се заљубио младу. Ах, ах, ах, тражићу је док год имам наду.
МИШЕЛ:
Имаш и Наду? Коју Наду?
ШТРЕЦА:
Заводниче један! (Обилази га) Чим сам те видела одмах сам ти се свидела....
СОФРОНИЈЕ:
Леп стих, И ви сте песник?
МИШЕЛ:
Јесте, грозни! Мислим, бави се више прозом.
ШТРЕЦА:
Може ли један аутограм?.
МИШЕЛ:
И мени један..
ШТРЕЦА:
Мени на руку..
МИШЕЛ:
Значи ниси ожењен?.
СОФРОНИЈЕ:
Још нисам, али сам на добром путу да пронађем ону у жутом капуту!
ШТРЕЦА:
Ево капута. Нов, Прошле године сам купила на распродаји!.
МИШЕЛ:
Секенд хенд!.
СОФРОНИЈЕ: (замишљено.)
Не! Мој живот не вреди ни грама кад нема оне што ми срце слама. Кроз моје вене њена лепота тече , а свуда ме пече. Ту и ту...и ту... Кошмар је у мом сну кад њеног нема сјаја. Где је та аждаја (Вади мач) Где је та ала, што је Раду прогутала.
МИШЕЛ:
Ауууу, ал је страшан! Штрецо, шта кажеш?!
ШТРЕЦА:
Мушкарчина! Ох, како сам се узбудила. Узимам га. (Чисти метлом под.)
СОФРОНИЈЕ:
Где сте бедни и страшљиви црви! Софроније креће први! Све ће да ви смрви!
ШТРЕЦА:
Какав јунак! Родићу му десет акрепа!
МИШЕЛ:
Браво! Браво! (Аплаудира.) Одавно не видех већег јунака. Твоју љубав заслужује принцеза свака.
СОФРОНИЈЕ:
Да , али нема моје принцезе. А све друге су ми некако без везе!
МИШЕЛ:
Јесте, Соленце. Све су некако трапаве ко меце. Све осим Штреце. Погледај ту лепоту, тај ход и тај стас. Сам Бог је спојио вас. Мислим нас...
ШТРЕЦА:
Мишел, да му отпевам нешто, или отплешем. Мали ће се упецати.
МИШЕЛ:
Дај неки ђускавац!
ШТРЕЦА:
(Игра уз неку брзу музику)
МИШЕЛ:
(Придружује се.)
СОФРОНИЈЕ
(Игра незграпно.)

ЧЕТВРТА СЛИКА

РАДА: (Тоза вуче Раду је обавијену конопцем.)
Милост. Милост, добри Грозо. Никада више нећу бити неваспитана. Никада нећу слинити. Никада нећу ићи сама од куће. Бићу добра. Учићу, слушаћу, хеклаћу, пеглаћу, ићи ћу на часове клавира...
ТОЗА НЕРВОЗА:
Кмезиш. Кмезиш. Девет година само кмезиш. Слиниш ми ту ко некаква сека Перса.
И како да те поједем тако слинаву? Како ?!
РАДА:
Обрисаћу се. Имате ли марамицу свиленицу?
ТОЗА НЕРВОЗА:
Ево. То је последња. Читаво богатсво сам потрошио на марамице. Три океана си испалакала, чекајући да те неко спаси. Девет година се надаш и кмезиш. Нико те не воли. Никоме не требаш.Узалуд шмрцаш. Цури из тебе као из олука. Шта ли је олук?
РАДА:
Вараш се То! Спасиће ме, Софроније!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Саксофроније! Ко ти је тај смлато!
РАДА:
Видећеш ко је он, кад те пробуши ко сито! Софроније је најхрабрији витез у девет четвртастих округа Липарског атара. Има лепе очи. Има косу црну као ноћ без звезда. Кад се смеје сунце те греје. А кад те љуби, трну ти зуби.
ТОЗА НЕРВОЗА:
Шта он има мене да љуби!? У мом срцу нема места за љубав. Ја сам најстрашнији
Чаробњак, илузиониста, гутач бенгалске ватре, окултиста којег је свет икада видео.Када дунем и ватру сууунем рушим градове! Када грунем и неког мунеееем, сејем страх! А када мууунееем и кад се закунеееем, тог Софоклеа ћу да пљунеем!
РАДА:
А-ха! Само се ти надај. Кад те Софроније ухвати завезаће ти уши у чвор! Одшрафиће ти главу...Исчупаће ти језик. Распориће ти стомак. Просуће ти цревца!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Ух. Немој више повратићу. Гадљив сам.
РАДА:
Био ти гадљив или не. Има да те нема!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Јел тако? Онда је куцнуо час да завршим ову тужну епизоду са тобом.. Смрдибебо! Смрдибебо! Ћеро!
СМРДИБЕБА: (Крезуба, неуредна, рашчупана фризура.)
Ево ме татице! Тајо, најбољи мој!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Мислим да је време да за један добар ручак , татина прождрљивице.
СМРДИБЕБА:
(Гледа је.) Јој, тајо сто је дебела!
РАДА:
Дебела ти је стрина.
СМРДИБЕБА:
Нема висе стлина, стлина сам је појела.
РАДА:
Појела си стрину, крмачо једна! Онда ти је дебела тетка!
СМРДИБЕБА:
Од тетке сам наплавила сапун.Од бабе малмеладу. А од ујне кисели купус.
А тебе цемо изрендати. Јел тако, тајо?
ТОЗА НЕРВОЗА:
(Ставља куварску капу и облачи кецељу.)
Наравно, дупе татино! Хајде, скидај се. Изувај ципеле и спреми се за кување!
РАДА:
(Изува се ,скида чарапу и даје Този.)
Изволите!
ТОЗА НЕРВОЗА:
(Узима чарапу и пада у несвест.)
РАДА:
Шта би?
СМРДИБЕБА:
Ста си уладила мом татицити!? Татице! Тајо, плобуди се.Татице!
РАДА:
Свашта! Само је помирисао чарапу и скљокао се.
СМРДИБЕБА:
Наређујем ти да да га пољубис. Само га пољбац мозе озивети.Као у бајци.
РАДА:
Молим.! Да га пољубим?! Не пада ми на памет. Погледај каква су му уста? Ко рудник!
СМРДИБЕБА:
А ста фали његовим устима?
РАДА:
Ништа. Изгледа да му је цркао коњ унутра.
СМРДИБЕБА:
Љуби или цу те плетворити у гицу! Ондулус! Дондулус, каракондзулус!!!
РАДА:
Добро де. Добро. Не скичи, гицо... Ево. (Љуби га.)
ТОЗА НЕРВОЗА:
Ох, шта би?
РАДА:
Ништа , ругобо. То је било на силу!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Смрдо, душо, донеси татици лонче.
СМРДИБЕБА:
Хоцу ,тајо. Бице цолбице!
РАДА:
Немојте, добри Грозо. Бићу добра.
ТОЗА НЕРВОЗА:
У реду. Ослободићу те .Али под условом да се удаш за мене! Бићеш најлепша чаробница на свету! Даћу ти моћ. А за узврат родићеш ми малог лукавог и препреденог Тозицу-грозицу.
СМРДИБЕБА:
Бицеш моја мамааааа! (Грли Раду)
РАДА:
Маааарш!
СМРДИБЕБА:
Малш ти!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Дакле?
РАДА:
Никад! Имам ја мог неустрашивог Солета!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Онда се припреми за кување!
РАДА:
Штета је да ме поједете јер умем лепо да певам.Умем да играм.
ТОЗА НЕРВОЗА:
Јел? Хајде онда ,покажи ми.
РАДА:
(Пева и плеше уз неки познати музички мотив.)
Моје срце лудо бије
Кад ме цмокне Софроније,
Витез храбри првог реда
Слађи је од цветног меда.

Очи су му две јагоде
Уста су му врели жар,,
Нежан је ко жубор воде
Он је мога срца пар.

Оооооо, Солеее миоооо!
Кад би овде биооо!
Ти би овог злоћу
Ко вола пребииииииооооо!

ТОЗА НЕРВОЗА :
Тако дакле!!! Ругаш ми се. Е, па, лутко, видећемо ко је злоћо!
СМРДИБЕБА:
Ево, лонцица ,тајо. ?(Доноси џиновски лонац.) Све је сплемно за клку. А ста цес нам сплемити
ТОЗА НЕРВОЗА:
Принцезу А-ла Паризијен. Обожавам непристојне и дрске принцезе.
РАДА:
Немојте, господине,Тозо, жилава сам. Пипните.
ТОЗА НЕРВОЗА :
Ћути! Улази у лонац. Време је за купање, овај њупање!
РАДА:
Купање! Нећу да се купам. Купала сам се за нову годину. Претпрошлу!
СМРДИБЕБА:
Ауууу, ал базди!
РАДА:
Ко ми каже! Тебе као да су извадили из канализације!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Тишина! Улази у лонац. А, сада, да додамо мало миришљавих састојака и мирођија.Три колута шаргарепице, па мало кромпирића... парадаиз сок, обавезно ловоров лист. Затим главица лука,
СМРДИБЕБА:
Да јој не буде мука!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Мало целера и јабуке кришка.
СМРДИБЕБА:
Бас ће бити чолба укусна и фриска!.
Тајо, ова све поједе!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Нека срећо, татина. Биће то пуњена принцеза.
СМРДИБЕБА:
Ево добле супице! За татице! За мамице! За бакице! За декице!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Када кувам гуску гускицу...
Обавезно спремим ђускицу!
А кад спремим лепу принцезицу,
Ома ми је тек за мезицу!
СМРДИБЕБА:
То, тајо!Где ме нађе!!! Јел готова?
ТОЗА НЕРВОЗА :
(Гура прст) Сада ћемо да проверимо. (Рада га гризе.)
Ааааааааа! Пусти! Пусти прст!!! Аааа....
СМРДИБЕБА:
Ста би ,тајо?
ТОЗА НЕРВОЗА :
Ујела ме је! Види!
СМРДБЕБА:
Јао ,тајо, ал ти је набублио плст! Изгледа као нога!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Е, сад си готова прождрљивице!
СОФРОНИЈЕ:
Одби ругобо! Не дирај , Белу Раду!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Ко си сад па ти?!
СОФРОНИЈЕ::
Неустрашиви Софроније из славног Серивуда што ће да те бије!
СМРДИБЕБА:
Јој , тајо, што је овај згодан!
РАДА:
Софроније!
СОФРОНИЈЕ:
Радо!
РАДА:
Софроније!
СОФРОНИЈЕ:
Радо!
РАДА:
О, соле мио!
СОФРОНИЈЕ:
О, Аморе мио!
СМРДИБЕБА:
РАДА:
Ио ти амо!
СОФРОНИЈЕ:
Јо те кјеро!
Ста ови булазне? Није ово Турска серија!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Мали, да ниси побркао време. Ово је 14 век и није време за мелодраме. Упао си у погресну причу и много нервирас овог чичу! Одбиј налицкани или су ти одбројани дани!
СМРДИБЕБА:
Тајо, ухвати ми га! Свиђа ми се!
СОФРОНИЈЕ:
(Вади мач.) Сад ћемо да видимо чија вуна црну бабу преде! А чија крмача помије једе! Ха!!! Вади мач! Гњидо!
РАДА:
Удари га, Соле!
ТОЗА НЕРВОЗА :
У реду . Сам си хтео ово. Спиритус! Лупулус! Софроније је глупулус!
СОФРОНИЈЕ:
(Пада.)
СМРДИБЕБА:
Браво тајо! Браво, тајчи!!!
РАДА:
Устани Софроније. Бори се!
СОФРОНИЈЕ:
Хајде. Чекам те. Где си? Вади принцезу! Овај, вади мач!(Тетура се и тражи га ошамућен)
ТОЗА НЕРВОЗА :
Овде сам ћорави! Сад си готов!
СОФРОНИЈЕ:
(Узима гитару као мач)
Пробошћу те протуво! Одсећи ћу ти уво по уво!
ТОЗА НЕРВОЗА:
А ја ћу од тебе направити фронцле, глупи Софлонце!
(Мачују се. Смрдибаба и Бела рада навијају. )
ШТРЕЦА:
Стој, страшило! Остави мог ,Софронија или ћу те ја!
СМРДИБАБА:
Ко је сад па ова гадула на метли!? Не дилај тају, гадуло!
ШТРЕЦА:
Ко ми каже! Изгледаш као да те повратио морски краставац!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Доста препирке! Ко си сад па ти?
ШТРЕЦА:
Вецилија Веца Штреца . Будућа супруга овог згодног принца!
РАДА:
Мооолиииим!? Софроније шта ово значи?
ТОЗА НЕРВОЗА :
Тишина!!! Вештица, кажеш! Али , вештице више не постоје.
ШТРЕЦА:
Вараш се окречени. Жива сам , тако ми метле и пертле!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Овде је по среди нека грешка. Ја сам једини вампир који постоји на планети.
ШТРЕЦА:
А ја сам последња вештица на метли! У мојим рукама је моћ!!!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Н е буди смешна Штрецо, у твојим рукама је безвредна метла од сијерка. И изгледаш на њој као каћиперка! Види шта је машина!
(Вади чаробни штап)
ШТРЕЦА:
Ха! Довољна ми је метла за тебе .Хајде. Спремна сам.
ТОЗА НЕРВОЗА :
Партитус! Излапитус! Вецилија је будалититус! (Веца пада)
СОФРОНИЈЕ:
Штрецо! Штрецо!
СМРДИБАБА:
Тајо! Тајо!
ШТРЕЦА:
Коњулупулус! Зврндотупулус!Тоза је блесолупулус!(Тоза пада.)
ТОЗА НЕРВОЗА :
Тутмутулус ! Звекнутулус! Штрецилија је чвркнутулус!
(Штреца пада.)
СОФРОНИЈЕ:
Убио си, Штрецу! Убио си моју храбру вештицу!
РАДА:
Софроније!!! Штрецо! Штрецо! Пробуди се! Зликовче, неће ти помоћи чаробна моћ.
СМРДИБЕБА:
Тајо, овај акреп се јос млда!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Е, па, неће се више мрдати. Тандара мандара, три пацова и два жандара!!!
Ћирибу! Ћириба! Мачји кашаљ и слина од пса!!! Хокус покус нека се Штреца
Претвори у стафилококус!!!
( Музика из стваранја историје)
МИШЕЛ:
Да је ниси пипнуо шишмишу или ћу те ја!
СМРДИБЕБА:
Мииииииш! Татице мииииш!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Миш!?
СМАРДИБЕБА:
Да ,тајо, и то прави!
СОФРОНИЈЕ:
Какав миш!? То је Мишел!!!
СМРДИБЕБА:
Ено га, тајо ! Безимо!
ТОЗА НЕРВОЗА :
Миииииишшшш...Бежииииии!!!
МИШЕЛ:
Шта је ! А?! Цвикате кад наиђе мрррга!
ШТРЕЦА:
Опколи их, Мишо! (Јуре их.)
МИШЕЛ:
Горе руке! Бандо једна!
СМРДИБЕБА:
Одби од мене звери!
МИШЕЛ:
Да видимо шта је било! Причајте!
РАДА:
Ево ја ћу, ако дозволите. Софроније је дошао да ме ослободи из канџи овог зликовца, Тозе Нервозе, а Вецилија је дошла да спаси мог Софронија, и онда је ова гнусоба!
МИШЕЛ:
Ти!!! (показује на Смрдибебу)
СМРДИБЕБА:
Нисам ја, тата је гнусоба.
МИШЕЛ:
Аха, тата. Настави Радојице.
РАДА:
И онда је овај акреп убио Вецилију ко миша!
МИШЕЛ:
Ко мене? Али ја сам жив.
РАДА:
Мислим, убио је ко вашку!
ТОЗА:
Мало сам само...
МИШЕЛ:
Ти да ћутиш!
И шта ћемо сада?
СОФРОНИЈЕ:
Затрпаћемо је у шуми и нико неће знати.
РАДА:
Ћут! Овај, ја предлажем, пошто је ово бајка, да је неко пољуби као успавану лепотицу и да је пробуди.
СМРДИБЕБА:
Ова лепотица?!
СОФРОНИЈЕ:
А шта фали да је затрпамо?
МИШЕЛ::
А да ја тебе звизнемо том гитаром по тинтари?!
СОФРОНИЈЕ:
Онда је боље да је пољуби неко!
СМРДИБЕБА:
Ја нећу!
МИШЕЛ:
Штрецо! Штрецо!
РАДА:
Не вреди, овај неуротични вампир је убио ко миша!
МИШЕЛ:
Ко је убио миша?
СОФРОНИЈЕ.
Тебе није нико убио. Али кад би Штрецу неко пољубио можда би је тако пробудио!
БЕЛА РАДА:
Логично је да је пољуби мушкарац.
СОФРОНИЈЕ:
Слажем се . Ко је мушкарац нека је пољуби.
МИШЕЛ:
Добро, пробаћу ја. (покушава ал не иде.) Неће. Није ни прст померила.
Пробај ти Софроније.
СОФРОНИЈЕ.
Јел морам?
МИШЕЛ:
Био би ред после свега што је учинила за тебе.Хајде.
СОФРОНИЈЕ:
(Љуби је у образ.)
МИШЕЛ.
Пољуби је ко мушкарац. Није јој рођендан.
СМРДИБЕБА:
У уста, принче, у уста.А после пређи на мене.
БЕЛА РАДА:
Одби, акрепе!
СОФРОНИЈЕ:
(Љуби је у уста) Ајој, ал има уста!!!Ко најлон чарапе! Види, неће. Још спава!
МИШЕЛ:
Остаје нам још овај вампирко! Хајде, зубати, на тебе је ред!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Срамота ме пред толиким светом. Угасите светло!
РАДА.
Не долази у обзир. Па да се уплаши од тебе! Љуби и ћути!
ТОЗА НЕРВОЗА:
Онда нас барем заклоните.
(Сви их заклањају, док лагано тече лагани инструментал)
ШТРЕЦА:
(Буди се.) Ох, да ли ме то усне варају или је то мој принц? Тозо!
ТОЗА:
Штрецилијо!
ШТРЕЦА:
Мужићу мој!
МИШЕЛ:
Јао, што су цакани!!!
СМРДИБЕБА:
Ко усољене сардине!
РАДА:
Као пар из снова!
СОФРОНИЈЕ:
Биће савршени муж и жена! Ох, завидим им.
РАДА:
Софроније, дођи да те загрлим!
МИШЕЛ:
Ох, дирнут сам! Погледај их , Смрдибебо!
СМРДИБЕБА:
Умукни мали и приђи Бебасмрди! Даме бирају!
МИШЕЛ:
Али , погледај већа си од мене!
СМРДИБАБА:
Па шта. Нико није савршен!
ШТРЕЦА:
(Светло пада на Штрецу и Тозу)
Тозо, љубави, узимаш ли ме за жену?
ТОЗА НЕРВОЗА:
Узимам, љубице моја!
(Завршни сонг „Вештица“)

К Р А Ј
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 15 gostiju