Oskar Vajld - Zvezdani dečak

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Oskar Vajld - Zvezdani dečak

Post od branko »

Оскар Вајлд

Звездани дечак


Адаптација

СЦЕНА1.
ПРОПЛАНАК У ШУМИ (ЗИМСКА НОЋ)

НАРАТОР: Једнога дана, пре година много, била је страшна зима, да чак ни звери, ни птице мале нису знале како да се заштите. За мећавом ђаволи се крију. Душа нам се јежи. Смрзао се цео свет и на небу птица лет...
ВЕВЕРИЦА: За зиму не марим баш ме брига. Ово је дивно време...
ВУК: Уф!... Баш одвратно време! Не памтим овакву зиму, смрзло ми се теме... О, господе ужасне ли непогоде...
ВЕВЕРИЦА: Шта си се уплашио зиме? Страшљивац! Тојетвојеиме.
ВУК: Аууууу!... Питам се само што ли наша Влада не предузима нешто у вези с тим? Где су им очи? Помрећемо ове ноћи!
ЛИСИЦА: Бакица Земља је умрла и ево је где лежи прекривена белим покровом!
ВЕВЕРИЦА: Није умрла већ се удаје. Радосна је лица, а снег јој је бела венчаница...
ВУК: Којешта! Кажем вам да је за све крива Влада и ако ми не верејуте све ћу вас прождрати! Ја волим чињенице! Сада је заиста зима и то свима.
ВЕВЕРИЦА: Шта те хвата јед? Ја баш волим лед! Цича, цича, цича, најлепша је бела прича...
ЛИСИЦА: Што се мене тиче, ја вам као објашњење не прихватам никакву атомску теорију. Ствари су напросто онакве какве јесу, а чињеница је да је тренутно ужасно хладно!
ВУК: А-ууууу-ау! Слушајте!
ЛИСИЦА: Северац с планине слеће!
ВЕВЕРИЦА: Бежимо, Бог нам дао среће!
МИЛИНГТОН: Где ли је наше село? Изгубићемо главе!
ДРВОСЕЧА: Кад видим да је живот створен за богаташе, а не за нас сиротињу, боље да нас је снашла смрт од хладноће у пгуми или да нас се нека дивља звер дочепала!
МИЛИНГТОН: Истину велиш! Неки имају превише, а неки премало. Неправда је изделила свет и осим у чемеру ни у чему другом није једнака...Чујеш ли нешто?
ДРВОСЕЧА: Само ветар хуји!
МИЛИНГТОН: Погледај напред!
ДРВОСЕЧА: Нека светла мала, можда ја то сањам.
МИЛИНГТОН: Не сањаш! То су светла кашег села. А штачујешјош?
ДРВОСЕЧА: Само ветар хуји, Милингтоне.
МИЛИНГТОН: А ја чујем како звоно бруји са наше цркве.
ДРВОСЕЧА: И ја чујем сада, то је спасоносни звон... Погледај у небо!
МИЛИНГТОН: Пада звезда!
ДРВОСЕЧА: Како само сија!... Како брзо лети!...
МИЛИНГТОН: Наличи комети.
ДРВОСЕЧА: Све је ближе, до нас стиже!
МИЛИНГТОН: Види, крај врбака пада...
ДРВОСЕЧА: Хеј! Ко нађе ћуп злата његов је!
МИЛИНГТОН: Дај ми то! То припада мени!
ДРВОСЕЧА: Ја сам први угледао звезду...
МИЛИНГТОН: А ја сам га први нашао у снегу. Ја што кажем тако биће...
ДРВОСЕЧА: Бестидниче!...Нема ту ни злата ни сребра, ни икаквог блага...
МИЛИНГТОН: Само детенце које мирно спава.
ДРВОСЕЧА: Ово је заиста горак крај наших нада! Остали смо без блага, јдр, од какве је човеку користи неки огртач? Оставимо то дете овде и наставимо својим путем. Сиромашни смо људи и имамо већ довољно своје деце, па нећемо ваљда од њихових уста одвајати да хранимо ово нахоче? Ко зна ко нам замке прави... Хајде мо у село!
МИЛИНГТОН: Оставити га овде је грех!
ДРВОСЕЧА: Хајдемо, ја се тог греха не бојим!
МИЛИНГТОН: Не, било би злодело оставити немоћно дете да пропадне у снегу... И премда сам сиромашан као и ти, и имам код куће много уста која ваља хранити - а тако мало у лонцу - узећу га к себи и моја ће се жена бринути о њему! .
ДРВОСЕЧА: Ти имаш добро срце, ал' си луд.
МИЛИНГТОН: Тако ми сви кажу.
ДРВОСЕЧА: Чуј, пошто си већ узео дете, ваљало би да мени даш његов огртач, пошто треба да поделимо оно што смо нашли!
МИЛИНГТОН: Не!.,. Огртач не припада ни теби ни мени, већ једино детету!
ДРВОСЕЧА: Хајдемо кући!
МИЛИНГТОН: Кад би нас тамо чекали колачићи врући
ЛИСИЦА: Место злата од комете добили су мало дете.
ВУК: Шта ће са њим бити сада? Да л' се њему црно пише?
ВЕВЕРИЦА: Цича, цича, цича, тече бела зимска прича!
НАРАТОР: Хладним ноћним небом језде светлуцаве звевде. Сад кренимо стазом бајке коју чусмо од вољене старамајке!...

СЦЕНА2.
МИЛИНГТОНОВА КОЛИБА

ГИРИ: Милингтоне, где си тако дуго? Рекао си да ћеш доћи пре мрака.
МИЛИНГТОН: Изгубили смо пут!... Немој да плачеш!... Сад се смири, моја Гири!... Види, нашао сам нешто у шуми и донео ти на даље старање!
ГИРИ: А шта ти је то? Покажи ми, молим те, јер нам је кућа готово празна и потребне су нам многе ствари!
МИЛИНГТОН: Видећеш?
ГИРИ: Дете?
МИЛИНГТОН. Нашли га у шуми...
ГИРИ: Ох, добричино, па зар немамо довољно и властите деце, него ми још доносиш у кућу одбачено дете да заузима место крај огњишта? И, ко зна неће ли нам донети злу срећу? И како да се о њему старамо? У кући нема млека...
МИЛИНГТОН: Сјајна га звезда спустила у врбак. Сажали се, Гири, гледај какав лепотан вири из повоја...
ГИРИ: Ти си чудан човек и такав ћеш остати довека.
МИЛИНГТОН: То сви кажу...
ГИРИ: Ни наша деца немају довољно хлеба, па зар још и ово дете да хранимо? А ко ће о нама водити рачуна? И ко нас храни? Милингтоне, јуче умесих последњи хлеб.
МИЛИНГТОН: Смири се... Добри Бог брине се чак и о сићушним врапцима и храни их! Гледај како се дете смеје. Нисам могао да га оставим у шуми. Дрво од мраза пуца! Драга Гири, људско срце куца у нама.
ГИРИ: А моје од камена је, је ли? То желиш рећи!... Буји, паји, буји, паји, лепотане мој, дошао си НОВОЈ* наји, ничег се не бој...
МИЛИНГТОН: Доброта ти из очију вири... А сад, скини с њега златни брокат.
ГИРИ: Ову ниску ћилибара ставићу у брокат. А сад треба име дати! Како ће се звати?
МИЛИНГТОН: Нека буде, нека буде... Нека буде, Звездан!
ГИРИ: Буји, паји, буји, паји, Звездане мој, дошао си новој наји, ничег се не бој. Нек нам с тобом радост сване лепотане мој, спавај, спавај, наш Звездане, ничегсе не бој. И ма какве муке биле, нек те штите добре виле и мој Милингтон.

СЦЕНА 3.
ПРОПЛАНАК (ПРОЛЕЋНИ ДАН)

ВЕВЕРИЦА: Што прави песник смисли, време не може да брише. У књизи све тачно пише... „И тако, из дана у дан растао је Звездан са децом дрвосече. Из године у годину био је Звездан све лепши. Свет се дивио његовој лепоти!... Али, лепота звезданог дечака његова несрећа беше..."
ДЕЦА: Ха,ха,ха!...
КЋИ ДРВОСЕЧЕ: Звездане! Хајде да се играмо „Куце поспане."
СИН ДРВОСЕЧЕ: Звездане, да скачемо у даљ!
ДРУГИ ДЕЧАК: Да се играмо: „Иди ми - дођи ми!"
СИН ДРВОСЕЧЕ: Да се играмо „Брода на бури!"
КЋИ ДРВОСЕЧЕ: Звездане, пожури!
ЗВЕЗДАН: Нећу да се играм с вама.
КЋИ ДРВОСЕЧЕ: Зашто?
ЗВЕЗДАН: Ви сте простаци.
КЋИ ДРВОСЕЧЕ: Растемо у истој кући. Наша мајка те воли исто к'о и нас. И сад те њен нежни глас мази.
ЗВЕЗДАН: Ви сте деца дрвосече, а ја, ту нема тајне, водим порекло од сјајне звезде...
ДРУГА ДЕВОЈЧИЦА: Звездане, што си такав?
ЗВЕЗДАН: Бежите од мене!
ДЕЦА: Да се играмо...
ЗВЕЗДАН: Кад ми се буде играло, ја ћу вас позвати.
КЋИ ДРВОСЕЧЕ: Звездане, шта.ти је сад?
ЗВЕЗДАН: Да вас слушам нисам рад. Бежите ми испред очију...
ДРУГИ ДЕЧАК: Пустите га. Хајдемо да се играмо „Брода на бури!"...
ЗВЕЗДАН: „Шта је лепше, лице ил' очи, не зна се сад. Моју лепоту не види само човек слеп." Певајте!... Певајте!...
ПЕСМА
Ово лице бајно, а чело сјајно,
ова коса злато.
Ово лице бајно, а чело сјајно.
Зато га зову звездани дечак
или Звездан.
Леп је к 'о сан,
ко блистави пролећни дан.
Ох, што је леп, ох, што је диван,
ох, што је силан.
Његову лепоту не види само човек слеп...
ЗВЕЗДАН: Гледај, на оној грани је птица што не пева у славу моје лепоте... Сад ћу да те макнем, сад ћу да те смакнем!... Ево ти!... Ево ти!...
МИЛИНГТОН: Шта ти је скривила јадна птица?
ГИРИ: Каква ти омраза руку води. И најмања мушица ти је најближи род и стога јој немој чинити зло. Птицама небеским, које лете шумом, неопходна је слобода и стога их немој кињити само ради свога задовољства. Бог их је створио и црва-слепића и кртицу, те и оне имају своје место на овој земљи. Ко си ти да уносиш патеу у божји свет?
ЗВЕЗДАН: Оставите ме на миру. Досадили сте ми!
МИЛИНГТОН: Ми нисмо никада према теби поступали као што ти поступаш према немоћнима! Због чега си толико суров?
ЗВЕЗДАН: Одлази одавде и цепај своја дрва.
ГИРИ: Зар те није стид да тако говориш?
ЗВЕЗДАН: Ућути!
МИЛИНГТОН: А ја сам ти дао лепо име: Звездан!
ГИРИ: А ја спевала успаванку за тебе: Буји, паји, буји, паји, лепотане мој...
ЗВЕЗДАН: Одлазите!... Баш ме брига и због те старе фруле! Децо, децо, овамо!... Играјте моју најдражу игру, што тера сваку бригу!...
ПЕСМА:
Свака наша нога игра,
као танцураста чигра.
Окрећемо се око осе
као да нас виле носе.
Ко може брже, ко може боље,
ко има снаге, ко има воље?
Брзо, брже, брзо, брже,
брзо, брже, брзо, брже, сјај!
ПРОСЈАКИЊА: Уделите, децо! Гладна сам, три дана нисам ништа јела! Мало мени треба: само парче хлеба. Уморна сам, свела...
ЗВЕЗДАН: Не прекидај игру, кад се наљутим ја сам сличан тигру!
ПРОСЈАКИЊА: Уделите, добра децо!
ЗВЕЗДАН: Одлази, гадуру!...
ПРОСЈАКИЊА: Онда ми бар допусти да се одморим у хладу овог кестена.
ЗВЕЗДАН: Не дозвољавам! То је кестен мој! То је сенка моја, а не твоја. Децо наређујем кишу од камења!...
МИЛИНГТОН: Престани, Звездане! Шта ти је та јадна жена рђаво учинила да се према њој тако опходиш?... Очито ти је срце од камена и не знаш за милост! Сине!
ЗВЕЗДАН: Ко си ти да ми казујеш шта ми ваља чинити? Нисам твој син, да бих морао да те слушам! Ја сам звездин од рођења!...
МИЛИНГТОН: Истина је да ниси мој син! Па ипак, сажалио сам се на тебе када сам те као дете нашао у шуми!
ЗВЕЗДАН: Јеси, па шта?... Децо, за мном да се такмичимо ко ће највише да макне птица са гране.
ПРОСЈАКИЊА: Јеси ли малочас рекао да си оног дечака као дете нашао у шуми?
МИЛИНГТОН: Од нашег села недалеко.
ПРОСЈАКИЊА: Пре дванаест година?
МИЛИНГТОН: Тако је, има већ дванаест година!
ПРОСЈАКИЊА: И падала је звезда репатица?
МИЛИНГТОН: Да, падала је!
ПРОСЈАКИЊА: А да ли си још нешто нашао? Није ли био умотан у огртач од златне тканине са извезеним звездицама?
МИЛИНГТОН: Да!
ПРОСЈАКИЊА: И није ли, можда, око врата имао ниску ћилибара?
МИЛИНГТОН: Да! Било је баш тако како кажеш.
ПРОСЈАКИЊА: Тај дечак је мој син, мој јединац, кога сам изгубила у шуми. Молим те, позови га да одмах дође, јер у трагању за њим обишла сам читав свет!... Господе, хвала!
МИЛИНГТОН: Звездане, Звездане, брзо овамо, да видиш ко ти је дошао!
ПРОСЈАКИЊА: Нашла сам га!... Најзад!...
ЗВЕЗДАН: Шта хоћеш?
МИЛИНГТОН: Звездане, ово је твоја мајка.
ЗВЕЗДАН: Каква мајка? Не видим овде никог, осим ове одвратне просјакиње!
ПРОСЈАКИЊА: Ја сам твоја мајка!...
ЗВЕЗДАН: Мора да си начисто полудела!
ПРОСЈАКИЊА: Ти си заиста мој син, кога сам у пгуми изгубила!... разбојници су те од мене отели кад сам те родила и оставили да умреш у овој шуми!
МИЛИНГТОН: Онда сам те ја нашао.
ПРОСЈАКИЊА: Био си умотан огртачем од златне тка-нине, а имао си и огрлицу од ћилибара. Молим те, пођи са мном, твоја љубав ми је потребна!
ЗВЕЗДАН: Ја не могу бити твој син, ти ружна и дроњава просјакињо! Сместа се губи одавде. Одлази!
ПРОСЈАКИЊА: Кад би ти знао шта сам ја све пропатила док те нисам нашла, сине мој!
ЗВЕЗДАН: Одлази ругобо!... Губи се!...
ПРОСЈАКИЊА: Ти немаш срца!
МИЛИНГТОН: Смири се! Хајдемо у нашу кућу да се мало одмориш. Да поједеш нешто...
ПРОСЈАКИЊА: Хвала... Не могу... Одох ја својим путем... Мој син!... Господе, не могу да верујем!... После дванаест година... То је страшно!... Помози, Господе!...
ЗВЕЗДАН: И да више никад нисам видео то твоје гадно лице!... Пљунућу те ако те икад спазим. Одлази ругобо!... Децо, овамо! Брзо!... Чујете ли шта вам кажем?... Свиовамо!...
ДЕЦА: Ауууу-уууууу!...
ЗВЕЗДАН: Шта вам је?... Што тако гледате у мене?
СИН ДРВОСЕЧЕ: Нећемо да се играмо с тобом.
ДРУГИ ДЕЧАК: Ти си гадан као крастава жаба.
ЗВЕЗДАН: Шта измишљате?
КЋИ ДРВОСЕЧЕ: Љигав си као змија.
ДРУГА ДЕВОЈЧИЦА: Одлази из овог воћњака!
ДЕЦА: Одлази, ругобо!
ЗВЕЗДАН: Како се усуђујете, да говорите такве лажи.
КЋИ ДРВОСЕЧЕ: Звездан више није леп!...
ЗВЕЗДАН: Одлазите, хуље и лажљивци!...
СИН ДРВОСЕЧЕ: Ружнији је него ала!
ДРУГА ДЕВОЈЧИЦА: Грдило, а не Звездан...
ДРУГИ ДЕЧАК: Ружан као жаба!...
ЗВЕЗДАН: Одлазите!... Ја сам леп, ја знам да немам премца... О, чиста водо покажи мој лик!... „Боже мили, они су говорили истину. Ја сам најружнији на свету. Најружнији!"...
Хорска песма кроз ехо: Најружнији
нај, нај, нај,
ружнији...
ужнији...
нији... ијиииији...
... То је казна!... То је казна!... Страшна казна за мој грех!... Ја сам се одрекао своје мајке, бацао камење на њу. Отерао сам је. Страшно, страшно!... Одлазим из овог дела. Лутаћу по свету док не нађем своју мајку и замолим од ње опроштај.
ГИРИ: Молим те, немој да идеш!... Остани код нас.
ЗВЕЗДАН: Не могу.
ГИРИ: Не бој се! Ја ти се нећу ругати. Ти си био и остао за мене Звездан.
ЗВЕЗДАН: Не могу, добра Гири, морам да окајем свој грех. Морам да пронађем своју мајку.
ГИРИ: Хајдемо нашој кући! Звездане, послушај ме. Ја ћу те пазити, чувати, бринути о теби...
ЗВЕЗДАН: Не могу, Гири, растанимо се тихо, што тише. Остави ме мојој тузи...
ГИРИ: Звездане, Звездане...
ЗВЕЗДАН: Звездана нема више...

СЦЕНА 4.
ТРАГАЊЕ ЗА МАЈКОМ

НАРАТОР: Следимо Звездана и о њему бајку. Три године лутао је и тражећи мајку. Претражио земљу с краја на крај. Узалуд је звао...
ЗВЕЗДАН: Врати се мајко, опроштај ми дај...
НАРАТОР: Деца су се ругала његовој ругоби. Није се нашла жива душа да га саслуша...
ЗВЕЗДАН: Јесте ли видели моју мајку? О, мајко, о мајко...
НАРАТОР: Свако га грди и свак га се гнуша...
ЗВЕЗДАН: Мајко, мајко, јави се, мајко... Кајем се и реч ти дајем. Више никад нећу бити зао!...

СЦЕНА 5.
МОЛИТВА ЗА ЗВЕЗДАНА

ГИРИ: Господе, молим те да му помогнеш!
ПРОСЈАКИЊА: Помози мом сину, молим те, Господе. Господе, сачувај му здрав ум, сачувај његово памћење.
ГИРИ: Не кажњавај му тело, одржи му око, слух и кретање.
ЗАЈЕДНО: Господе, молим те скрушено и дубоко, помози му да не побегне са сцене живота, јер на њој пишемо истину о Теби. Услиши ме! Пружи му руку. Лаку ноћ! Господе мој!... Лаку ноћ!...

СЦЕНА 6.
КАПИЈА (УЛАЗ У ЦРНИ ГРАД)

СТРАЖАР: Стој!... Ко си ти?... Каквог посла ти имаш у овом граду?
ЗВЕЗДАН: Тражим своју мајку. Пусти ме да уђем! Можда је она у овом граду.
СТРАЖАР: Истини за вољу, сумњам да ће ти се мати обрадовати када те види!... Одлази наказо!... Губи се одавде! Сместа! Твоја мајка не живи у овом граду!
ОФИЦИР: Шта хоће тај наказни одрпанко?
СТРАЖАР: Неки просјак!... Тражи своју мајку. Ја сам му забранио да уђе у град.
ОФИЦИР: Ко је твоја мајка и због чега је тражиш?
ЗВЕЗДАН: Моја је мајка просјакиња, баш као што сам и ја просјак!... Понео сам се према њој неваљало и стога те молим да ми допустиш да прођем, како бих од ње, уколико се налази у овом граду, измолио опроштај!
СТРАЖАР: Да га отерам одавде?
ОФИЦИР: Не, не!... Радије бих да ту грдобу продамо као роба!
ЗВЕЗДАН: Не!
ОФИЦИР: Цена неће бити висока: таман толико да за њега добијамо бачву вина!
ЧАРОБЊАК: Ево, ја ћу га узети по ту цену! Ажбар и гибан! Кантаран, бан, ван, ран, лац и дац, ево вам новац. Дам -даш!... Крени са мном, робе!...
ОФИЦИР: За овај новац купићемо Лисабонски „Порто"!
СТРАЖАР: Порто, Порто!...
ЧАРОБЊАК: Праћеш подове и прозоре!... Ложићеш ватру и носићеш дрва!... Бун, ван, ран. Ти си мој роб! Ажбар и гибан!... Кантаран!... Кантаран!...
ЗВЕЗДАН: Пустите ме, молим вас. Ја морам да нађем своју мајку.
ЧАРОБЊАК: Гајбар бешмек! Слушај ме бедниче! Ја сам највештији чаробњак! Своје мрачне вештине сам изучио у скровитим гробницама на Нилу!... Слушај ме добро, у овој шуми у непосредној близини капије овог ћаурског града налазе се три златна грумена... Један од белог, други од жутог, а трећи од црвеног злата. Данас ћеш ми донети грумен од белог злата - и ако то не учиниш, ударићу ти стотину батина. У смирај сунца чекаћу те на вратима врта. Гледај да донесеш баш тај бели грумен, иначе ћеш се лоше провести, јер, мој си роб, пошто сам за тебе платио цену бачве слатког вина!
ЗВЕЗДАН: Како наћи злато?
ЧАРОБЊАК: Сам се снађи, злато нађи!...
ЗВЕЗДАН: Не могу више ова шума крије тајне...
ЗЕЦ НИК: Ту је легло и шумског духа, а најчувенији њен становник сам ја - зека Ник!... Јао, јао, јао! У замку сам пао!... За слободу све бих дао!... Јао, јао, јао!...
ЗВЕЗДАН: Неко виче ,јао", а то нисам ја...
ЗЕЦ НИК: Ниси ти, то сам ја, јао, у замку сам пао, јадни зека Ник. Ослободи ме из ове замке!
ЗВЕЗДАН: Ја можда јесам роб, али бар теби могу даровати слободу!... Ова замка није сламка. Неће бити лако и зато полако...
ЗЕЦ НИК: Хвала целом људском роду, вратио си ми слободу! Како да ти узвратим доброту?
ЗВЕЗДАН: Читав дан провео сам у шуми тражећи један грумен од белог злата, али нисам успео да пронађем. А опет, ако му га не донесем, мој ће ме господар душмански истући!
ЗЕЦ НИК: Ја знам где је скривен тај грумен од белог злата!
ЗВЕЗДАН: Где, покажи ми!
ЗЕЦ НИК: Ћирибу - ћириба! Баш на месту на коме стојиш!...
ЗВЕЗДАН: Хвала ти! Спасио си ме!
ЗЕЦ НИК: Онакав какав си ти био према мени, ја сам био према теби.
ГУБАВАЦ: Звоно моје злокобно звони, јер губавац сам ја. Звоно моје од смрти вас гони, на коју осуђен сам ја!... Удели ми неки новчић или ћу умрети од глади! Истерали су ме из града и нико да наиђе и сажали се на мене!...
ЗВЕЗДАН: Имам при себи само један грумен од белог злата...
ГУБАВАЦ: Злата?
ЗВЕЗДАН: Али, не припада мени већ мом господару. Ја сам његов роб и ако му не донесем грумен на смрт ће ме испребијати!
ГУБАВАЦ: Зар немаш милости, зар немаш срца? Дај ми тај грумен! Спаси ме!
ЗВЕЗДАН: Ево ти, узми, а мени шта буде.
ЗЕЦ НИК: Нека ти се нађе, ако те зло снађе...
ЧАРОБЊАК: Јеси ли ми нашао оно што сам тражио?... Ниси! И пркосиш ми ћутањем?... Сад добро отвори уши! Ускоро ће сванути. До зоре мораш да пронађеш грумење од жутог и црвеног злата. То је нејређе и најдрагоценије грумење. Ако их донесеш ослободићу те ропства. А ако их не донесеш - онда!... Фик!... Убићу те, добро знај. Твог живота то ће бити крај.
ЗЕЦ НИК:
О, луна, луна, луна, о, луна,
о, како сија месец пун
смеје ми се сваки жбун.
Нек се скрије од месеца пуна,
сваки драгуљ, свака круна,
о, луна, луна!...
...Због чега плачеш? И шта то опет тражиш у шуми, у ове ноћне сате?
ЗВЕЗДАН: Овог пута тражим два грумена од злата, жутог и црвеног који су негде скривени у шуми. И ако их не пронађем мој ће ме господар убити! Како да их нађем? И ко то уме?
ЗЕЦ НИК: Не бој се!... Окрени се!...
ЗВЕЗДАН: Видим светлост у пећини.
ЗЕЦ НИК: Грумење од жутог и црвеног злата, за којим трагаш, налазе се у тој пећини. Баш тамо, уђи у њу. Десет корака право, пет лево, и гле - крчага ево! У њему злато спава!...
ЗВЕЗДАН: У мојој руци злато! Ох зечићу, како да ти захвалим?
ЗЕЦ НИК: Зар ниси ти био тај који се на мене први сажалио? Ако ти затреба помоћ било подне или поноћ дођи до мене, распеваног зеца!... Хеј, погледај тамо. Пожар се шири шумом. Звездане, збогом! Ја ћу да бежим, ватра је све ближе!...
ГУБАВАЦ: Нашао сам те! Просјакиња једна отрцана, бедна, даде ми пред градом ову фрулу...
ЗВЕЗДАН: Мојамајка! О Боже!
ГУБАВАЦ: Рече ми пожури, Звездан је у шуми коју пожар гута... Ако будеш храбар свирка ове фруле угасиће пожар!... Свирај Звездане!... Свирај!... Спасли смо шуму!... А јеси ли, бато, нашао злато црвено и жуто?
ЗВЕЗДАН: Јесам, и радостан сам зато.
ГУБАВАЦ: Велике су моје муке. Исцелитељ славни неће да ме лечи, ако му не донесем два златна грумена, један жути, а други црвени!
ЗВЕЗДАН: Ја осећам твој бол и свестан сам твојих јада. Али, без тог злата бићу убијен...
ГУБАВАЦ: Спаси ме! Ти си моја једина нада!
ЗВЕЗДАН: Зар ниси чуо да ће ме чаробњак убити.
ГУБАВАЦ: Ти се не враћај његовој кући. Преруши се или бежи. Смилуј се мукама мојим.
ЗВЕЗДАН: Бојим се, бојим. Ал' невоља је твоја већа од моје. Дајем ти их, јер су теби потребнији него мени!
ГУБАВАЦ: Ја сам спасен, спасен...
ЦЕРЕМОНИЈАЛ МАЈСТОР: Даме и господо! Чујте и почујте. Наш древни славни град на три зелене реке, наш Зеленград, данас је отворених врата за све добре људе. Даме и господо ми данас славимо празник цвећа...
ОФИЦИР: Народе! Чујте и почујте. Из двора нам шаљу стара пророчанства. Народе Зеленграда. Ово пророчанство каже: У наш град на дан свећа и пролећа доћи ће дечак, донети срећу у нашу земљу. Ово пророчанство даље каже да ће тај дечак бити чудо од лепоте...
ЦЕРЕМОНИЈАЛ МАЈСТОР: То је он. То је овај лепотан...
ОФИЦИР: Ти си наш господар кога смо тако дуго ишчекивали и син нашег краља! Поздрав сину нашег краља.
ЗВЕЗДАН: Не клечите. То је тешка грешка. Ја... ја... ја нисам краљев син, већ дете једне просјакиње!... И поврх свега, како можете да кажете да сам леп, кад сам грдоба коју је ужасно и погледати!...
ОФИЦИР: Шалили се то наш господар с нама? Како може да каже да није леп?
ЗВЕЗДАН: „Да, леп, леп као некад!... Схваташ ли, лудо, десило се чудо!..."
ЦЕРЕМОНИЈАЛ МАЈСТОР: Чека те краљевска круна!
ЗВЕЗДАН: Али ја тога нисам достојан! Одрекао сам се рођене мајке и нећу имати мира и спокоја све док је не нађем и измолим од ње опроштај... И зато вас молим да ме пустите да одем и тражим је по свету... Не могу рстати овде...
НАРОД: О, не, не иди!...
ЗВЕЗДАН: Мајко, у часу охолости био сам те се одрекао... Молим те да ме прихватиш сада, у овом часу моје смерности... Мајко, био сам те засуо мржњом, а сада те молим да ми узвратиш љубављу!... Ево ме, мајко, вратио сам ти се и преклињем те да узмеш своје дете натраг!... Два пута сам се сажалио на тебе... Преклињем те, учини нешто да ми моја мајка рекне бар једну реч!... Мајко, моја патња превазилази моје снаге. Удели ми свој опроштај и допусти ми да се вратим у шуму!...
КРАЉИЦА: Устани. Ово је отац твој, о чије се молбе ниси оглушио када му је помоћ била потребна!
КРАЉ: А ово је твоја мајка, чије си ноге зацелио својим сузама!... Стављам ти краљевску круну на главу и дајем ти краљевско жезло у руку. Од данас владај овим градом.
ЗВЕЗДАН: О, Гири, хвала... Пријатељи моји. Ја краљ Звездан нећу никад допустити да ико сурово поступа ни са птицама, ни са осталим животињама...
ОФИЦИР: Живео млади краљ.
НАРОД: Живео!...
ЗВЕЗДАН: Сиромашнима ћу дати хлеба, а голима одеће. Дрвосечи, који ме је спасао у шуми и његовој доброј жени, која ме је однеговала, предајем ове дарове, а њихову децу, кад изуче школу, узвисићу до велике части...
СВА ДЕЦА: Живео Звездан, наш краљ лепотан!
НАРОД: Живео!...
ЦЕРЕМОНИЈАЛ МАЈСТОР: И као увек на крају - игра, заиграјмо као чигра...
ВУК и ЛИСИЦА: Ово је наше бајке крај.
ЗЕЦ НИК и ВЕВЕРИЦА: Видесте пораз злобе и добра сјај.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 12 gostiju