Nataša Ilić - Ružno pače

[branko]

Nataša Ilić

Ružno pače

Po bajci Hansa Kristijana Andersena

LICA:

RUŽNO PAČE
MAMA PATA
TATA PATAK
PAČE 1
PAČE 2
PAČE 3
KOMŠINICA KOKA 1
KOMŠINICA KOKA 2
KOMŠINICA ĆURKA
KUMA RODA
DOKTOR DOKA
KOKA KALAS
MAČOR MIĆA
PAS
LABUD 1
LABUD 2
PILE 1
PILE 2
PILE 3
PTIČICA















SCENA I

(Mama Pata priča jajima priču i plete džemperiće. Jaja su pokrivena
ćebetom u krevetiću, kao bebe.)

PATA: I tako se princeza Patka udala za princa Patka i živeli su srećno i
zadovoljno do kraja života. I imali su mnogo slatkih pačića. Čiča-miča i
gotova priča. Eto, a sad spavajte. (Ušuškava jaja i ljubi ih.) Još samo
malo budite strpljivi, pa ćete izaći iz ljuske. (Uzima pletivo i seda u
stolicu za ljuljanje.) A do tada će i mama završiti džemperiće, pa kad ih
obučete, bićete najlepši u kraju. Pravi mamini pačići – lučići!

(Kucanje na vratima. Ulaze komšinice KOKA 1, KOKA 2 i ĆURKA.)
KOKA 1: Kuc, kuc, jel slobodno?
PATA: O, samo izvolite, drage moje komšinice. Upravo sam uspavala dečicu.
Izvolite, sedite. Jeste za zrno pšenice ili kukuruza?
KOKA 2: Nećemo ništa, hvala.
KOKA 1: Mi pošle da vidimo gde su nam pilići, pa, rekosmo, da svratimo...
ĆURKA: ...Da vidimo jel ima nešto novo...
PATA: Nema još ništa.
KOKA 2: Pa kad će?
PATA: I ja ih očekujem svakog trena.
ĆURKA. A Patak, kako čujem, već slavi s društvom u kafani «kod Gusana».
KOKA 1: Ja sam čula da je i tvoj Ćuran tamo...
KOKA 2: I da mu je Zeka svirao na uvo!
PATA: Ma neka mog Patka, neka slavi. Raduje se svojoj dečici, pa od
nestrpljenja ne zna šta će. Zato sam mu i rekla da izadje malo i vidi se s
društvom.
KOKA 1: Mila moja, mi jako žurimo...
KOKA 2: Dečicu treba na spavanje da smestimo.
ĆURKA: Ali, ako bude nekakvih novosti, prvo nama javi! Ne bi imalo smisla
da neko drugi sazna pre nas, kad smo mi najbliže komšinice. (Odlaze.)
PATA:Javiću vam, ne brinite! (Za sebe) Kako da neću. (Šeta nestrpljivo i
gleda na sat.) Po svim mojim proračunima, još koji trenutak...

(Čuje se muzika. Ulazi PATAK.)
PATAK: Muzika, stoj! Jesu li stigli, draga Pato?
PATA:Sad će, svakog trena...
PATAK: Sreo sam usput i kuma-Rodu, pa sam je pozvao da bude sa nama u ovom
važnom trenutku.
PATA: Dobro došla, kumo.
RODA:Kako se osećaš, draga?
PATA: Malo sam nervozna i nestrpljiva, i jede mi se kiselo, ali sve u
svemu, dobro.
RODA: U tvom stanju, to je sasvim normalno. Samo nemoj da se nerviraš.To
može loše da utiče na bebice...
(Oglašava se kukavica iz sata – «Vreme je! Vreme je! Vreme je!» Pucaju
ljuske. Izlaze pačići.)
PAČE 1:Kva, kva, kva ...
PATAK: Vidi ga, muškarčina tatina!
PATA: Sunce mamino!
RODA: Kako je lep, lepota kumina!
PAČE 2 (devojčica)
PATAK: Evo i naše lepotice!
PATA: Dodji, ljubavi, da te vidi kuma roda!
PAČE 2: Kva, kva, dobar dan, kumo!
RODA: Kako je pametna i lepo vaspitana!
PAČE 3 se pojavi.
PATA: Evo ga i treće!
RODA: Kako je sladak, kao šećer!
PATAK: Još jedna tatina junačina!
(Pačići se sjatili oko tate i mame. Tata i mama ih grle.)
RODA: Pačići – lepotančići!
PATAK:Naši pačići –junačići!
RODA:Pačići ko kolačići!
PATA:Moji pačići -lučići!
PATAK: Muzika! Pačići, za mnom! Nek ceo svet vidi kakvu dečicu imam!
(Izlazi sa pačićima.)
RODA: Čestitam, nek je sa srećom! Ovakve slatke kumiće odavno nisam imala!
PATA: Hvala ti, kumo. Sad mi je srce na mestu. Ali me nešto ipak brine...
(Upadaju komšinice.)
KOKA 1: Čule smo neku galamu, pa smo mislile...
ĆURKA: Nema ih!
KOKA 2: Pa gde su?
PATA: Otišli sa tatom u šetnju!
KOKA 1: Tek se ispilili, a već krenuli u skitnju!
ĆURKA: Zar ona prva da sazna (roda), a nama, najbližim komšinicama nisi
javila?
PATA: Pa, videćete ih sutra!
KOKA 2: Ali, nismo bile prve!
ĆURKA: Idemo odavde kad nas ne poštuju!
KOKA 1 (ugleda jaje): Stani! A šta je ovo!
KOKA 2: Ostalo još jedno!
ĆURKA (zagleda ga): Da to nije neki mućak?
RODA: Ma ne pričaj gluposti! Daleko bilo...
PATA: Jao, kumo, to najmladje pače me baš brine...
RODA: Ma ne sekiraj se ništa, uspavalo se malo, i ono će brzo izaći!
KOKA 1: A možda ima temperaturu?
KOKA 2: Ili ga boli grlo?
RODA: Dobro komšinice, idem po lekara. A i vi hajte sa mnom. Ostavite Patu
da se malo odmori.
KOKA 1: Brzo ćemo doći!
ĆURKA (jajetu): A ti, mali, nigde ne mrdaj dok se ne vratimo! (Izlaze.)





SCENA II

SONG
Evo ga kako hita i žuri.
Da pruži pomoć bezglavo juri.
Dok pacijent dreči i kmeči
Doktor Doka, bez mnogo reči,
Sve vaše boljke sigurno leči.

(Rasejani doktor, komšinice, Pata.)

DOKTOR:Čujem da ovde imamo pacijenta!
PATA: Jao, doktore, ovo jaje me jako brine!
DOKTOR:Sad će čika Doka da ga pregleda. (Opipava ga , sluša ga
slušalicama, meri mu puls i temperaturu. Komšinice, podjednako udubljene,
oko njega.)
KOKA 1: Ju, ju, ju!
KOKA 2: C,c,c...
DOKTOR: Hm... da, da... (piše nešto, one zaviruju) Diši duboko... Kaži A!
Još da izmerimo temperaturu.... Hm... da, da... (Kucne jaje i šeta oko
njega. One u krug, za njim.)
PATA: Pa šta mu je, doktore?
RODA:Jel ozbiljno?
DOKTOR: Da...da...hm... (I dalje piše i šeta, povremeno opipa jaje,a one
oponašaju svaki njegov pokret.)
ĆURKA: Govori, doktore, ne mogu više da izdržim!
DOKTOR: Moram da vam saopštim, da sam posle detaljne analize dobijenih
rezultata postavio dijagnozu...
SVI: I?!
DOKTOR: ...I došao do zaključka da je ovo jaje...
SVI: Šta?!
DOKTOR:..Zdravo ko dren!
PATA: Hvala bogu!
RODA: Dobro je!
ĆURKA: Ma znala sam ja da je sve u redu.
KOKA 1: I ja sam isto govorila...
DOKTOR: Ipak, preventive radi, prepisaću mu nekoliko andola. Preporučujem
čajeve i više mirovanja. (Pati) A, i vama bi, gospodjo, mirovanje dobro
došlo. Strpite se još malo. Uskoro će i ovo pače ugledati ovaj naš svet.
PATA: Hvala vam mnogo, doktore...
RODA: Hajdemo i mi, komšinice, vreme je da se spava.
KOKA 1: Laku noć, draga.
PATA: Laku noć.
KOKA 2: I ne zaboravi...
ĆURKA: Ako bude nešto novo, prvo nama javi!




SCENA III

(Mrak. Pačići spavaju. Patak hrče. Patka ih pokriva, pa leže i ona.
Počinje da se pomera jaje i izlazi RUŽNO PAČE.)

RUŽNO PAČE (Izvlačeći se iz ljuske)
Uh, ne mogu da se oslobodim svoje kuće,
A u njoj je postalo tesno i vruće! (izašao je)
Dobar dan, veliki svete!
Mama! Tata! Čike i tete,
Evo, stiglo je još jedno dete!
(Osvrće se i razgleda okolo.)
Joj, što je ovde veliko i lepo!
Juhu, čuje li me neko?
U jajetu ja sam jedva čeko
Da napolje konačno izadjem
I da svoju porodicu nadjem.
A sada ovde nikoga nema...
Prosto me hvata neka trema.
Joj! Tamo kao da nešto šuška!
U onom ćošku nešto se ćuška!
(Vidi pačiće i roditelje.)
Jao, pa to su tri pačeta slatka!
A ovo mora da je mama patka!
Ovo mi je seka, ovo su dva brata,
A ono što se čuje, (patak hrče) sigurno je tata!
Kako su mi lepi i kako ih volim!
Moram da ih poljubim, ne mogu da odolim!
(Ljubi pačiće, oni se bude vrišteći.)
PAČE 1: Upomoć, upomoć, mama, čudovište!
PAČE 2: Mama, tata, upomoć!
PAČE 3:Jede me neka strašna zver! Mama, tata!
PATAK: Šta je bilo? Ma šta je ovo?
( Svi vrište u glas. I ružno pače je uplašeno i beži.)
PATA: Tišina svi! Pa to je vaš najmladji brat! Dodji, dušo, ne plaši se.
Dodji kod mame!
RUŽNO PAČE (izlazi, plačući) Mama, nisam hteo...
PATA: Dodji, dušice mamina... (uzima ga u narućje)
PAČE 1: Mama, a zašto je on takve boje?
PAČE 2: Što nije kao mi?
PAČE 3. Ružan je!
SVI: Ružno pače! Ružno pače!
PATA: Tišina! On je vaš brat i lep je kao i svi vi!
PATAK: Pa, stvarno, Pato, na koga liči ovo dete? Mi nemamo takve u
porodici, a kolko znam, nemate ni vi!
PATA: Sram te bilo! Ovo je tvoj sin i nije važno na koga liči!
PATAK: Dobro, samo pitam...
PATA: A sad, svi na spavanje! Dodji, ljubavi, kod mame. Ne da tebe mama
nikome. Spavaj mi, spavaj...




SCENA IV

(Pačići idu u redu. Guraju i sapliću ružno pače. Čupkaju ga i rugaju mu se.)

PATA: Danas idemo na reku. Naučiću vas da plivate, jer svako pače prvo
mora da nauči da pliva. Pokazaću vam i lovce i njihove pse. To su neke
strašne zveri koje love nevaljale pačiće, naročito one koji ne slušaju
mamu. Drugo što svako pače mora da nauči jeste da se čuva lovaca i pasa!

(Na reci, mama pokazuje kako se pliva.)
U red, lučići moji! Idemo! Ovako! Koristite peraja, ne krila!
(Pačići nespretni, tonu, padaju, sapliću se.)

PAČE 1.Šta je ovo? Što je ovde mokro!
PAČE 2. Jao, mama...
PAČE 3: Brrr, zimaaa....
PAČE 2: Mama, vidi me!
PAČE 1: Hi, hi, ... (potone)...kmeee...
PATA: Ha, ha! Naučićete, ne bojte se.
Hajde, devojčice mamina. Ne plači, ne boj se! Tako, tako! Dobro!
A ti, maleni? Hoćeš li ti pokušati? (Ružno pače zapliva najbolje.) Bravo!
Divno! Najbolji si! Evo deco, pogledajte, tako se pliva!
PAČE 1. Možda ume da pliva, ali je ružan!
PAČE 2: Nije ni lep ni pametan kao što smo mi!
PAČE 3: Ružno pače!
SVI: Ružno pače!
PATA: Zaista nije lepo što se tako ponašate prema bratu! Sram vas bilo! On
je podjednako lep kao i svi vi!
(U tom trenu dolaze KOKA 1 sa pilićima, KOKA 2 i ĆURKA.)
KOKA 1: O, dobar dan... Vidim, svi ste na okupu... (pačići i pilići se
mešaju.)
ĆURKA: Konačno sve da ih upoznamo.
KOKA 2: Što su slatki!
ĆURKA (Ugleda pače): A šta je ovo?!
PATA: To je moj najmladji sin!
KOKA 1: Uh, što je ru...mislim, drugačiji...
KOKA 2: Jao, draga, pa na koga vam liči ovo dete?
ĆURKA: A šta ti Patak kaže?

(Pače se sakrije, plačući. Pačići i pilići u igri gurnu jedno pile u vodu,
koje počne da se davi.)
PILE: Mama, mama, upomoć!
PAČE 2:Jao, davi se!
PAČE 3: Pomozite mu!
PAČE 1: Pomozi mu ti, ja ne smem!
PAČE 3: Ne smem ni ja!
(Ružno pače uskoči i spase ga. Tek tada primete mame.)
ĆURKA: Ju, šta je to bilo?
KOKA 1: Ko mi je gurnuo pile u baru?! Dodji, sunce mamino! Ovi nevaljalci
hoće da mi udave dete!
PAČE 1: Nisam ja!
PAČE 2: Nisam ni ja!
KOKA 2: Sigurno je on!
PAČE 3: On je, on je!
KOKA 1: Ne samo da je ružan, on je i zao!
RUŽNO PAČE:
Da pomognem ja sam samo hteo
Jer u vodu niko nije smeo...
KOKA 2: Čujete li ga kako se izražava?
ĆURKA: Ovako ružan, a pravi se važan!
KOKA 1: I laže! Moja deca umeju da plivaju!
PATA: Čekajte, komšinice. Ajde, deco, ispričajte mi šta se dogodilo..
PAČE 1: Nisam ja!
PAČE 2: Mi smo se igrali...
PAČE 3: A on je gurnuo pile!
ĆURKA: E, ovo ću da ispričam celom selu!
PATA: A šta ti mali imaš da kažeš?
RUŽNO PAČE:
Pačjom se čašću kunem, mama,
Pilica je u vodu upala sama.
PAČIĆI: Laže, laže, on je gurnuo!
KOKA 1: Idemo deco!
ĆURKA: I mi ćemo sa vama!
PATA: Čekajte, stanite... (pačetu) Zaista je ružno ovo što si učinio! Pa
još i lažeš! Ti si jedno nevaljalo pače! (Izlazi za kokom) Čekajte
komšinice! Izvinite, neće se ponoviti...
PAČIĆI: Ha, ha! Ružno pače!
PAČE 2: Požurite, da stignemo mamu!
PAČE 1: Gubi se, ne trebaš nam!
PAČE 3: Ružan si!
PAČE 1:Nevaljalo, ružno pače!
PAČE 3:Beži od nas! Gubi se!

(Pačići odlaze. Ružno pače ostaje samo. Plače.)
SONG
Svi me mnogo mrze
zato što sam ružan.
To me mnogo boli.
Zbog toga sam tužan.

Neće da se igraju,
Grebu me i tuku,
Stalno mi se rugaju,
Za repić me vuku.

Ni mama mi ne veruje
Da ja nisam kriv.
Prosto mi je žao
Zato što sam živ.

(Nailazi Roda.)
RODA: O, moje najmladje kumče! Šta tu radiš, mili? Zašto plačeš? Jel te
nešto boli?
RUŽNO PAČE:
Ja nikome ne trebam
I niko me ne voli...
RODA: Ma odakle ti ta ideja? Šta to pričaš? Pa naravno da te vole i da im
trebaš. Hajde, obriši suze. Idemo kući. Mama se sigurno već zabrinula...
SCENA V

(Mama zabrinuta, deca ćute.)

PATA: Izgubila sam dete... Jadna ja... Pa kako niste videli gde je otišao?
(Pačići odmahuju.) Gde li mi je dete... Kakva sam ja to majka...
PAČE 1: Sigurno je negde odlutao...
PAČE 3: Znaš kako je nevaljao...
PATA: Jao, šta sve može da mu se desi... Uh, uh... (mužu) Pa hoćeš li
preduzeti nešto?!
PATAK: Ne znam šta.
PATA: Izgubilo ti se dete, a ti ne znaš šta da preduzmeš! Idemo da ga tražimo!
PATAK: Pa gde sad da ga tražiš? Ko zna gde može da bude...
PATA: Polazi sa mnom, a vi ostanite kod kuće i čekajte. Možda će se
pojaviti. (Izlaze.)
PAČE 1: Hi, hi, hi!
PAČE 3: Nadam se da ga neće naći.
PAČE 2: Šta će nam onako ružan brat.
PAČE 3 (plaši ih): Bu, bu... Ja sam ružno pače!
PAČIĆI: Hi, hi, hi (jure se , ciče, ulazi RUŽNO PAČE.)
RUŽNO PAČE (nosi cveće za mamu):
Mama, tata, ja sam se vratio!
Da i mene volite sada sam shvatio.
PAČE 3: Ne volimo te!
PAČE 2: Ne trebaš nam!
PAČE 1: I mama je pobegla od tebe...
PAČE 3: Nije te slučajno zaboravila...
PAČE 1: Namerno te je ostavila!
PAČE 2: Zato što si ružan!
PAČE 1: Odlazi!
PAČE 3:Gubi se!
SVI: Ružno pače! Ružno pače!
(Pače odlazi, plačući. Pačići kidaju i gaze cveće.)


RUŽNO PAČE:
Sad zaista neću
nikad da se vratim...
Pronaći ću kuče,
Dobro ću da platim,
Pa neka me pojede,
Da mi muke skrati!
Mama ima pačiće
Slatke ko kolačiće.
Ne treba joj jedno
Baš ovakvo dete
Zato što sam ružan
Od glave do pete.
(Šuma, noć, glasovi. Pače se plaši,pokušava da se sakrije. Glasovi šume.
OFF: Ružan si! Gubi se! Ne trebaš nam! Ružno pače!)




SCENA VI

(Dan u šumi. Ptičice cvrkuću. Čuje se operska arija. Koka Kalas – pokušava
da bude operska diva, sva teatralna, sa lepezom.)

KOKA KALAS (O sole mio):
Ljubavi moja
Živote moj
Mačore Mićo
Ti moj si broj
Sutra će biti
Kasno za sve
Reci mi Mićo
Da voliš me!
MAČOR MIĆA: Bravo! Bravo!
KOKA KALAS: Hvala, hvala! (klanja se. Mića joj daje cveće.)
RUŽNO PAČE: Bravo! Bravo!
KOKA KALAS: Ko je rekao bravo?
MAČOR MIĆA: Ja sam rekao bravo!
KOKA KALAS:Ali još neko je rekao bravo. Možda neki menadžer ili lovac na
talente!
RUŽNO PAČE: Ja sam rekao bravo!
MAČOR MIĆA: A ko je to rekao?
RUŽNO PAČE: Ja sam rekao da sam rekao bravo! (pojavljuje se)
MAČOR MIĆA: A ko si ti?
KOKA KALAS: Jesi li možda producent? Menadžer? Lovac na talente?
RUŽNO PAČE:
Ja sam...pače ružno...
Što luta po šumi
Samo i tužno...
KOKA KALAS: Ah, da... pa... fuj... zaista si prilično ružan.
RUŽNO PAČE: A ko ste vi?
KOKA KALAS: Nije čuo za mene? Fuj! Mali, imaš čast da upoznaš najveću
pevačicu na kugli zemaljskoj, opersku divu Koku Kalas! (klanja se;
aplauz.) Hvala, hvala!
MAČOR MIĆA: A ja sam njen verni obožavalac, Mića.
RUŽNO PAČE:
Ovde, izgleda,
Nešto nije u redu.
U našem svetu,
Mačke koke jedu!
KOKA KALAS: Fuj! Zbog takvog primitivnog sveta smo mi i došli ovamo!
MAČOR MIĆA: Da na miru uživamo u operi i svojoj ljubavi!
RUŽNO PAČE:
O, pa to je divno!
Čini mi se,
Tu bih i ja živno!
Tamo mi je život
Bio prepun briga.
Ovde, za moj izgled
Nikog nije briga!
MAČOR MIĆA: Tačno. Nije nas briga ni za tebe, ni za tvoj izgled.
KOKA KALAS:Mada je zaista prilično ružan. Fuj! Jedino što nas zanima je
opera! (Počinje da se raspevava, a onda odjednom zakrešti, kao da je
izgubila glas.) Upomoć! Upomoć! Mićo! Davim se! Mićooo! Umirem! (Koka
krklja, Mića u panici trči oko nje.)
MAČOR MIĆA:Mjao! Mjao! Koko, šta ti je?! Mjaooo! Upomoć! Upomoć! Mjaooo!
RUŽNO PAČE:
Bez panike, Mićo!
Koko, polako!
Da vidim šta vam je.
Stanite. (Kljunom vadi perce od lepeze.) Tako!
Šareno perce u grlo vam zašlo.
Stvarno mi je nejasno
Kako se tu našlo.
KOKA KALAS: Ma to je od ove proklete lepeze! Hvala ti, mladiću, spasao si
mi život. Doduše, veću uslugu si učinio svetu, koji je mogao da ostane
bez mog raskošnog talenta!
MAČOR MIĆA: Hvala ti, hvala ti! Ti si heroj! Ti si junak! Možemo li nešto
da učinimo mi za tebe?
RUŽNO PAČE:
U šumi je strašno
I plaši me tama.
Da li bih mogao
Da ostanem sa vama?
MAČOR MIĆA: A, pa... vidiš... kako da kažem... to ne dolazi u obzir! Samo
bi nam smetao.
KOKA KALAS: Za moju umetničku inspiraciju potrebno je da me okružuje
lepota. A ti si, brate, mnogo ružan. Možda bih mogla da te gledam jedno
pola dana, ali, nikako duže! Šta će moj macan ako ja od stresa izgubim
dobar glas?!
MAČOR MIĆA: I, ovo je naše mesto. Svoje ćeš morati sam da pronadješ!

KOKA KALAS: Izgleda da se sprema neko nevreme...
MAČOR MIĆA: Najbolje bi bilo da kreneš... Ovaj, da te ne uhvati kiša...
RUŽNO PAČE:
Eh, kakve sam sreće
Da me niko neće! (odlazi)
KOKA KALAS (adio mare):
Adio mali
Mi te nismo zvali
Svojim putem gazi
Adio, odlazi!
MAČOR MIĆA: Bravo! Bravo!
KOKA KALAS:Hvala! Hvala!




SCENA VII

(Pače nastavlja put. Nailazi na ptičicu koja se zaglavila u blato i
uznemireno cvrkuće.)

PTIČICA: Cvr, cvr, cvr...
RUŽNO PAČE:
Šta ti se dogodilo?
PTIČICA: Cvr, cvr, cvr...
RUŽNO PAČE:
Ja ću te izvući.
Ti se drži za grančicu,
A ja ću te vući.
(Vuče ptičicu.)
Čuju se lovci!
Samo polako,
da nas ne opaze.
Još malo. Tako.
Sad nogicu pruži.
Daj mi krilo.
Sad se čvrsto drži.
(Izvlači ptičicu, ali on sam upada u blato. Ptičica pokušava da mu pomogne.)
Ne boj se za mene.
Samo ti idi.
I pazi da te neki lovac
Slučajno ne vidi.

(Čuju se pucnji, galama, lavež pasa. Glasovi: «Drži ga! Drži ga!» Dotrčava
pas.)
PAS: O, vidi, vidi, koga to imamo ovde! Šta je mali, crko si od straha? Pa
i ja bih crko, da sam na tvom mestu, kad ugledam mene!
RUŽNO PAČE:Kkko si ti?
PAS:Ne znaš ko sam ja? Ja sam glavni dasa u ovom kraju i zovem se pas.Tu,
u blizini je i moj pomoćnik, lovac.
RUŽNO PAČE:
Strašne priče
sam čuo o vama.
Ispričala mi je
moja mama
Da ste vi zveri
koje od šale
Pojedu nevaljale
pačiće male.
PAS: Da, nevaljale pačiće naročito volim.
RUŽNO PAČE:
Ako ne lažeš
za to što kažeš,
Onda bi i mene
mogao da smažeš?
PAS:Pa mogao bih, nije da ne bih mogao. Ali, što da te pojedem?
RUŽNO PAČE:
Vidiš, ja sam ružan.
Zbog toga sam tužan.
Život mi se smučio.
Da se ne bih mučio
Da me pojedeš
Bio sam smislio.
Al sad sam se, ipak,
Malko predomislio.
PAS: Znaš šta, mali: da l si ružan ne znam, al znam da si glup! I neću da
te pojedem!
RUŽNO PAČE:Ali zašto?
PAS:Zato što ti uopšte nisi patka! Ha, ha!!!
RUŽNO PAČE:
Šta pričaš? Stani!
Šale se mani!
Ako nisam pače
Što pliva po reci,
Onda mi, ko sam,
Molim te, reci!
PAS:To ćeš morati sam da otkriješ. Ćao mališa! Čuvaj se! Av,av!
RUŽNO PAČE:
Ne idi! Stani!
Moram da znam!
Reci mi ko sam! (Samo se čuje lavež u daljini.)
Neće da kaže...
Otkriću sam!




SCENA VIII

(Oluja, vetar, počinje zima. Pače sanja labudove.)

LABUD 1:
Vidi što je sladak.
Al, izgleda tužan.
LABUD 2:
To je sve zbog toga
Što misli da je ružan.
LABUD 1:
Ali da bi pronašao
Put u bolje sutra
Otkriću mu:
Prava lepota
Dolazi iznutra.
LABUD 2:
I još, kad govorimo
O pravoj lepoti,
Tu je reč o plemenitosti,
Mudrosti, dobroti...
LABUD 1:
A ne samo o slici
Koju izgled stvara...
LABUD 2:
Spoljni izgled, često,
Ume i da vara...
LABUD 1:
Reći ću još ono
Što sigurno znam:
Svako svoj put
Pronadje sam!

(Labudovi nestaju. Pače se budi kao labud, ali to još ne zna.)

RUŽNO PAČE:
Ko ste vi? Čekajte!
Šta se to zbilo?
U snu me je pomilovalo
Jedno nežno krilo
I čuo sam neke blage reči.
Od takvih reči,
Tuga se leči.
Moram da se snadjem
I te ptice nadjem!
(krene)
kud li su pošle?
Šta li smeraju?
Možda će I one
da me oteraju?
(ugleda svoj odraz u vodi)
Eno jedne!
Kako je nežna!
Izgleda kao
Pahulja snežna.
Sačekaću malo,
Da se sve slegne,
Jer od moje ružnoće
Može da pobegne.
(Prilazi svom odrazu.)
Ne beži. Gleda.
Čak mi I prilazi.
Od miline mi,
Kroz perje,
Nešto podilazi.
(Napravi pokret prema odrazu.)
Zdravo! Ko si,
hoćeš li mi reći?

(Napravi nekoliko pokreta prema odrazu – odraz isto. Onda shvati.)
Nisam se nadao
Tolikoj sreći!
Da li je ovo samo
Zabluda moja,
Il stvarno izgleda
Da sam to ja?
Pa, to sam ja!
To sam ja!!!

SONG
Nisam više ružan,
Nisam više tužan.
Ružno pače, ružnog lica
Postalo je divna ptica!
Ovolikoj sreći nisam se nadao!
U očaj, zbog izgleda, često sam padao.
Uvek su me terali,
Ponašali se kvarno
I nikog nije bilo briga
Kakav sam ja stvarno!
Nisam više ružan,
Nisam više tužan.
Ružno pače, ružnog lica
Postalo je divna ptica!

(Pojavljuju se dva labuda.)

LABUD 1:Kakav divan mladi labud!
RUŽNO PAČE – LABUD:
Vi ste ptice iz mog sna
I isti ste kao ja?!
LABUD 2:
Sad si shvatio.
Al, rećićemo ti:
I ti si labud,
Kao I mi.
LABUD 1:
Znamo da ti je težak
Bio život pačiji,
Jer uvek je teško
Biti drugačiji.
LABUD 2:
Al svako na svetu
Sam mora da sazna ko je…
LABUD 1:
I sam da se izbori
Za mesto svoje.
LABUD 2:
Otkrio si istinu,
Al na način teži…
RUŽNO PAČE – LABUD:
Da, prava lepota
U duši leži…
LABUD 1:
Spremi se momče!
Uskoro krećemo!
Da se zadržavamo
Ovde, nećemo.
LABUD 2:
Pred nama je nov
I uzbudljiv let.
Čeka nas život,
Čeka nas svet!

(Nailaze patka, pačići, koka 1, koka 2, ćurka.)

PAČE 1:Jao, pogledajte ih!
PAČE 2: Kako su lepi!
PAČE 3: Ko su ove ptice?
PATKA: Deco, to su labudovi.
KOKA 2: Stvarno su divni.
ĆURKA: Ali nisu lepši od mene.
PATKA: Dobar dan, dobre ptice!
LABUD 1:
Dobar dan, namernici.
PATKA: Molim vas za pomoć. U velikoj sam brizi. Izgubila sam u šumi svoje
najmladje dete. Danima ga tražimo. Da li ste ga možda videli?
KOKA 2: I da su ga srele, ovako lepe ptice bi pobegle od njega.
LABUD 2 : A zašto?
ĆURKA: Znate, mnogo je ru…
KOKA 1: Ovaj, neobično Izgleda…
LABUD 1:
Vi sigurno tražite
Jedno pače ružno.
Videsmo ga nedavno,
Napušteno I tužno.
KOKA 1: To je!
PATKA: Pa gde mi je dete?
LABUD 2:
Kada ste naišli
Tu kod nas se skrio,
Jer medju vama
Srećan nije bio.
KOKA 2: On medju labudovima?
KOKA 1: Ma nemoguće!
ĆURKA: Odmah bismo ga primetili medju vama.

RUŽNO PAČE – LABUD: (Pati)
Ja sam tvoje pače, mama.
ĆURKA: Šta priča ovaj?
KOKA 1: Ti nisi ružan…
KOKA 2: …a nisi ni pače…
PATKA: Da li je moguće da si to stvarno ti? Kakva su to čuda?
RUŽNO PAČE – LABUD:
Bio sam ružno pače.
A pretvorio sam se
U labuda.
PATKA; Našla sam svoje detence! Dodji mami, sine! Kako si lep, kako si
porastao! Mama te je tako dugo tražila. Preokrenula sam svaki list u šumi,
ne bih li te pronašla!
RUŽNO PAČE – LABUD:
Svoga izgleda
ja sam se stideo.
Mislio sam da se ni tebi
Nisam svideo…
PATKA: Mami si ti bio lep, kao I svi drugi. A izrastao si u najlepše od
sve moje dece…
KOKA 1: Nemoguće da je ovo onaj mali…
KOKA 2: Prosto da ne poveruješ!
ĆURKA: E, kad ispričam selu…
KOKA 2: Ma znala sam ja da on nije …
ĆURKA Važno je da smo mi prve saznale novosti…:

PAČE 1: Kako je lep!
PAČE 2: To je naš brat!
PAČE 3: Vidite kakvog brata imamo!
PAČE 2: Ali, mi nismo bili dobri prema njemu.
PAČE 1: Izvini što smo bili zli.
PAČE 3: Obećavamo da nikada više nećemo biti takvi.



RUŽNO PAČE – LABUD:
Na životnom putu,
Dok ne dodjoh dovde,
Nučio sam najvažnije –
- lepota je ovde.
Sad moram da idem.
Nadjoh sebi mesto.
(Oprašta se.)
Ali, mama, obećavam,
Dolaziću često.
(Odlazi sa labudovima.)
SVI: Zbogom, najlepši medju labudovima! Zbogom! Zbogom!
PATKA: Čuvaj se, pače moje! Srećno, labude moj!


K R A J

________________________________________________________________________________________________

KRAJ – VERZIJA 2

(Nailaze patka, koka 1, koka 2, ćurka.)
KOKA 2: Ja ne mogu više!
ĆURKA: Nigde ga nema!
Koka 1: Tražile smo ga po svim okolnim šumama...
PATKA: Joj, gde li mi je dete?
RUŽNO PAČE – LABUD:
Ja sam tvoje pače, mama.
PATKA Jesi to stvarno ti? Kakva su to čuda?
RUŽNO PAČE – LABUD:
Bio sam ružno pače.
A pretvorio sam se
U labuda.
ĆURKA: Sta priča ovaj?
KOKA 1: Nemoguće da je ovo onaj mali…
KOKA 2: E, kad ispričam selu…
ĆURKA Važno je da smo mi prve saznale novosti…:
PATKA; Našla sam svoje detence! Dodji mami, sine! Kako si lep, kako si
porastao! Mama te je tako dugo tražila.
RUŽNO PAČE – LABUD:
Na životnom putu,
Dok ne dodjoh dovde,
Nučio sam najvažnije –
- lepota je ovde.
Sad moram da idem.
Nadjoh sebi mesto.
(Oprašta se.)
Ali, mama, obećavam,
Dolaziću često.
(Odlazi sa labudovima.)
PATKA: Čuvaj se, pače moje! Zbogom, labude moj!

K R A J