Lela Stojanović - Čuvari planete

[Upravnik]

Lela Stojanović
ČUVARI PLANETE

Email autora: meseclela@gmail.com

Ekološka predstava za decu


Lica:
Ivica – dečak 10.god
Eki – patuljak
Grin - veštica

Ivica nosi farmerke, bluza,jakna, patike.
Patuljak Eki je obučen u zeleno,pantalone, bluza, kapa i na sve to je lišće svuda po njemu.
Veštica Grin ima haljinu u zelenim nijansama, više kao vila i zeleni šešir kao veštice što nose i veštičje cipele dugačke špicaste. Sva njena odeća posuta je raznobojnim cvetovima. Metla joj je sa dugačkom drškom a deo kojim se mete je od cveća.

Radnja se dešava u šumi, gde je panj, drveće, trava, cveće.
Odtamnjenje. Na scenu ulazi patuljak Eki, razgleda, staje i kaže:
Eki – Ovo je strašno, ovo je prava noćna mora kad jedan patuljak planetu Zemlju da čuva mora. Kakvi ovo ljudi žive na planeti kada svako od njih planeti šteti.To me strašno nervira, prljave reke, okeani, mora, zagađen vazduh, Ozonska rupa, staklena bašta, klimatske promene i svi ti problemi me jako more..... I gde je sada veštica Grin, opet kasni a naši su joj zadaci veoma jasni a to je očuvanje čiste planete i ( tada ne scenu dolazi Ivica, sav zbunjen i uplašen nosi plastičnu kesu u kojoj je limenka, plastična flaša a gleda u mobilni da li ima dometa, Eki ga gleda i pita) i ko si ti dete?!
Ivica – Jaooooooo!
Eki – Šta jao?!
Ivica – Nema dometa!
Eki – Pa nema, u šumi smo, daleko od puta. ( zagleda Ivicu ) A ko si ti?
Ivica – Ja sam Ivica.
Eki – I šta radiš u šumi, hajde mi reci?
Ivica - ( uplašeno) Ja sam se znate izgubio jer sam se od odeljenja i svih iz škole udaljio. Sada tražim put iz ove šume ili signal za mobilni pa da pozovem da me neko spasi.
Eki – Tako znači, ti si se izgubio? A sa školom si u prirodi izlet imao?
Ivica – Jeste, cela škola sada prirodom i šumom šeta, sve dete do deteta.
( Kad on ovo kaže Eki naglo glasno kaže)
Eki – Auuuuuuu! Strašno, užasno! Grozno je to!
Ivica - A šta to?!
Eki – Grozno je sve to! Dete do deteta šumom šeta!?
Ivica – Da, ali to je lepo.
Eki – Ne, ne grozno je to!
Ivica – Ali deca moraju da posećuju prirodu tako bolje i zdravije rastu.
Eki – Jeste da tako bolje i zdravije rastu ali sada će u šumi ostaviti svakojako smeće, i to je žalosno, nema tu sreće!
Ivica – Pa možda i neće.
Eki – Šta neće?! Posle svakog izleta čoveka ili deteta u prirodi se svakojako smeće stvori a to nam o ljudskom nemaru mnogo govori!
Ivica – A ko ste vi, ako se sme znati?
Eki – Ja sam patuljak Eki, čuvar planete!
Ivica – Zar patuljci postoje? ( začuđeno)
Eki – Naravno da postoje i hiljadama se broje.
Ivica – Pa dobro ako tako je.
Eki – Tako je.
Ivica - A gde živiš? Gde ti je kuća?
Eki – Moja je kuća ova planeta.
Ivica – Tvoja je kuća cela planeta Zemlja?
Eki – Da a to je i tvoja kuća. Planeta Zemlja kuća je celoga sveta i svi je moramo voleti i čuvati, jer joj naše loše ponašanje šteti.
Ivica – Naravno! Mi nemamo drugu planetu.
Eki – Da, ali planeta je bolesna.
Ivica – Planeta Zemlja je bolesna, kako to? ( tada Eki počne da recituje)
Eki recituje pesmu:

ZOVITE DOKTORA

PLANETA JE BOLESNA, BOLE JE PLUĆA,
TEMPERATURU IMA, SVE VIŠE JE VRUĆA,
KRVOTOK ZAGAĐEN, ČESTO KAŠLJUCA,
RASPOLOŽENJE JOJ SE MENJA U MINUTI,
ČAS JE SUNČANO, ČAS KIŠU SLUTI,
A ONDA SNEG SVE POMUTI,
VETROVI, TALASI, NE ZNA SE VIŠE,
KO DUVA A KO VODOM BRIŠE.
ZOVITE DOKTORA, ZOVITE SMESTA,
ZA BOLESNU PLANETU U KOSMOSU NEMA MESTA!

Ivica – Juuuuu zar je baš toliko loše?
Eki – Šta juuuu?! Naravno da je loše i sve zahvaljujući ljudima i njihovim ćudima!
Ivica – A kakvim ćudima i kojim ljudima?
Eki – Ej mali, ne budali. Kažeš da ideš u školu, pa jel učite u toj školi da planeta treba da se čuva i voli?
Ivica – Učimo, učimo kako da ne ali ne razumem koji ljudi i koje ćudi?
Eki – Stvar je prosta da prostija ne može biti, svi ljudi i njihove ćudi su planetu uprljali, zagadili i razboleli da li sada kapiraš ti?
Ivica – Baš ljudi svi?
Eki – Da svi.
Ivica - A deca?
Eki – I nemarno dete planeti šteti.
Ivica – Auuuu to je baš strašno, e sad mi je jasno.
Eki – Dobro da si skapirao, baš si me nervirao.
Ivica – Ali i ja imam problem.
Eki – Problem? Koji, hajde govori?
Ivica – Ja ne znam put iz ove šume i da li hoćeš da mi pomogneš da odem kući pre mraka,da ne brinu, mama, tata, braća i baka?
Eki – Hoću ne brini.
Ivica – E super, sada mogu da uživam u šumskoj lepoti i milini.( tada uzima svoju kesu koja je stajala kraj panja, patuljak to vidi i kaže)
Eki – Da, da, vodim te ja, a šta ti je to u rukama?
( Ivica pogleda u kesu koju drži i kaže)
Ivica – Obična kesa, ništa posebno.
Eki – Obična kesa! E baš nije, to je plastična kesa i ona veliko zlo u sebi krije.
( Ivica gleda u kesu,malo podigne i zagleda, naviri u kesu gleda unutra i kaže)
Ivica – Pa ne znam, ja mislim da nema nikakvo zlo, samo voda, sendvič i tako to.
Eki – Ma što to pričaš, znam ja, ta kesa je zloća nad zloćama.
Ivica – Kakvo zlo, objasnite to?
Eki – Takve kese, svuda se po šumama i parkovima vijore. Po drveću i žbunovima stoje. Lete po gradovima dok vetar duva sve do neba kao da tako treba.
Ivica – Jeste to je ljudska sramota i nije lepota ali zašto je zloća nad zloćama, objasnite sada?
Eki – Zlo je u tome što ona živi do 400 godina. Kada je bacimo ona se ne raspada i ne nestaje već živi vekovima i jede naše šume, cvetna polja i livade i svi od nje imaju samo štete?!
Ivica – Ako je tako, od sutra koristim samo platnenu torbu a plastične kese ne, da se razume. ( tada iz kese vadi flašicu sa vodom i počinje da pije vodu kada Eki to vidi odjednom reaguje, Ivica se uplaši i kako pije odjednom pljune svu vodu, ona se raspršti po sceni )
Eki – Juuuuuu! Vidi plastična flaša!
Ivica – E baš me uplaši!
Eki – Još jedna ogromna briga naša? I šta će ti ta plastična flaša?
Ivica – Pa morao sam malo vode da ponesem, ne mogu žedan dan da podnesem. Evo pakujem flašicu u kesu i nosim je do grada.
Eki – I šta će onda u gradu biti, nećeš je valjda tek tako baciti?
Ivica – Ne, sve plastične flaše idu u kontejner za plastiku a onda na reciklažu. Od starih se flaša stvaraju nove i eto nama čiste planete ove.
Eki – To je lepo, sa tim se i moje patuljstvo slaže.
Ivica – Recikliramo i limenke, znate ove od aluminijuma konzerve. ( Uzima kesu, vadi dve limenke jednu daje patuljku, sebi i kaže) Izvolite sokić a kada limenke budu prazne idu u kontejner za metal a onda na reciklažu. ( Pijuckaju sok a on nastavlja priču Eki sve odobrava klimanjem glave) I još se reciklira televizor, frižider, mobilni, kompjuter, auto, staklene flaše, tegle i čaše i one idu na reciklašu, sa tim se svi u svetu slažu.
Eki – Lepo, divno i sve je krasno, to sa reciklažom baš mi je jasno.
Ivica – I stari papir ide na reciklažu i sve od papira uvek treba da se reciklira.
Eki – Odlično, fantastično je to, zato poslušaj ovo.

Eki recituje pesmu:

RECIKLAŽA

RECIKLAŽA, ŠTA JE TO,
PITAJU SE DECA, LJUDI,
SAD ME SLUŠAJ I PRIMENI,
BUDI VREDAN, LENJ NE BUDI.
KADA BACAŠ SMEĆE TI,
TI SVE LEPO ODVOJI,
NEK ZASEBNO UVEK STOJI,
PLASTIKA, STAKLO, PAPIR I LIMENKE,
TO SE ONDA I NE BACA,
PRERADI SE SVE PONOVO,
OD STARO SE STVARA NOVO,
TAD SE ŠTEDI MNOGO ŠTO ŠTA,
MALO TRUDA, A NE KOŠTA,
SVE SE VRTI, SVE U KRUGU,
PA NA NEBU IMAŠ DUGU,
I ČIST VAZDUH DA ČARLIJA,
PLANETA TI TAD MILIJA,
RECIKLAŽA NAGRAĐUJE,
MALO UZME, MNOGO DAJE,
RASPITAJ SE I PRIMENI,
RECIKLAŽOM SVE PROMENI.

Eki – Ali odrasli ipak malo brinu za ovu našu planetu i mnogo toga čine na svoju štetu.
Ivica – Ali deca žele čistu planetu i da rastemo u zdravom svetu i pesmu imamo mi, poslušaj ti.
( Ivica peva i igra a Eki sluša a onda igra i on)

Ivica:
SVA DECA SVETA
SAD DIŽU GLAS,
HOĆEMO ČISTU
PLANETU ZA NAS.

SAD SMO DECA,
AL’ BUDUĆI LJUDI,
HAJDE SVETE
RAZUMAN BUDI.

I POSLE NAS
NEKA DECA STIŽU,
ZATO NEKA SE PAMETNI
DANI NIŽU.

SVA DECA SVETA
SAD DIŽU GLAS,
HOĆEMO ČISTU
PLANETU ZA NAS.

[Upravnik]

( Dok pevaju i igraju, na poslednjoj strofi nailazi veštica Grin, koja stane sa strane i gleda ih kako igraju i pevaju, čudi se, ljuta je. Nosi metlu u ruci i kada oni završe, ona im aplaudira i prilazi ljutito a Ivica se uplaši i ide unazad )
Grin – Bravo, bravo Eki!
Eki – O, zdravo Grin! Pa gde si do sada? Kasniš, počela briga da me spopada.
Grin – Da, da vidim kako te brige more,igraš i pevaš a meni je od ovog veselja sada još gore! ( Vrlo ljuta)
Eki – Ma stvarno brinem, iskreno kažem ja svoje prijatelje nikada ne lažem.
Grin – Igraš i pevaš a brige te more,nemoj da te lupim čarobnim štapićem i da te pretvorim u dimnjak bez filtera, pa da vidiš šta je briga.
Eki – Veštice draga, pa čekam te već pola dana u ovoj šumi i morao sam nekako vreme da prekratim, hajde me razumi.
Grin –I zato si pozvao društvo da sa njim žurku u šumi praviš, da se malo zabaviš? I baš tebe briga što ova metla nije htela da vozi, ni da leti, stalno je izmišljala neke pauze i neke grozote, kao da je ona veštica a ne ja! Uh, kako me nervira! ( Pokazuje metlu i baci je)
Eki – Ma nemoj da te nervira takva sitnica i takve stvari, nemoj da ti ova divna metla dan kvari. ( Odlazi, uzima metlu i daje joj, ona je ljutito uzima )
Grin – Ne menjaj temu već reci sada, koje ti je ovo društvo?! Vidim neko iz grada?
Ivica – Ja sam dete, Ivica a ko ste vi?
Grin – Ja sam veštica Grin, čuvar planete i neću da me sada nervira bilo kakvo dete! ( on se uplaši a ona se obrati patuljku) Eki, reci mi sada odkud ti ideja da zoveš društvo iz grada?! ( Zagleda Ivicu a on je jako uplašen i ćuti)
Eki – Koje društvo draga veštice Grin, pa ja nemam ništa sa tim?! Ja sam ovde čekao tebe i što kasniš srce je od brige počelo da mi zebe.
Grin – Ne pravi se lud, već reci sada ko ti je ovaj ljudski kepec iz grada?! Ako nije tvoje društvo i ako je ovde da prirodi šteti, baš me briga što je izgleda dete, pretvoriću ga u limenke, neka se malo tako pati pa će prirodu poštovati!
( Tada Ivica progovori jako uplašen )
Ivica – Nemojte molim vas veštice draga, ja volim prirodu bićem celim i ja se prirodi uvek veselim.
Grin – Ma nemoj?!
Ivica – Jeste, ja prirodu i celu planetu volim i zato smo igrali i pevali jer smo se prirodi veselili.
Grin – I ja sad treba da poverujem u sve te laži. Da li je ovo istina Eki kaži?
Eki – Ja ga ne poznajem dovoljno, ovde u šumi sam ga sreo.
Grin – Ma znam! On je zagađivač planete! On je onaj koji pravi na ovoj planeti štete! I zato ću sada da ga pretvorim u brdo smeća, da vidi da li je sav taj otpad na planeti sreća!
Ivica – Jooooj, molim vas nemojte plakaće moji mama i tata a imam i još dva brata. Znam da nije sreća gomila smeća već čista planeta i cvet do cveta.
Grin – Ma pretvoriću te i dosta!
Ivica – Molim vas nemojte, ja volim čistu vodu,drveće, travu i cveće, vazduh čist i na grani list. Evo poljubiću svaki cvet i drvo svako, ako ćete mi draga veštice Grin verovati jako.
( Onda on počne da ljubi drvo, pa lišće, cveće Grin i Eki gledaju začuđeno)
Grin – Šta radiš to?!
Eki – Izgleda da mu nije dobro?
Ivica – Vidite kako volim prirodu, drveće i cveće. Samo sa njima i za nas ima sreće.
( Nastavi da ljubi cveće i drveće)
Grin – Dobro, dobro, dosta je ubeđivanja za sad te neću ni u šta pretvoriti ja, ali to ne znači da sam sasvim odustala! Jer vidim da si ti čovek mali a koliko čovek planeti šteti to nikada neću razumeti.
( Ivica molećivo gleda u patuljka i kaže mu)
Ivica – Ali Eki reci joj da ja sam dete i da odrasli planeti prave štete.
Grin – Moliću bez ikakvog ubeđivanja, planeta je dosta zagađena! Mnoge biljke i životinje na planetu su postale vrsta ugrožena i njima preti nestanak sa planete, i šta me briga što si dete! ( Podvikne) Hoćeš da te pretvorim u belog medveda, pa da vidiš kako je kad ti se kuća topi i raspada i kada ti smeta visoka temperatura?
Ivica – Molim vas ne!
Grin - Baš dolazim sa severa , situacija je tamo grozna!
Eki – Na severu se topi led.
Grin – I na južnom poli se led otapa a to ni malo ne valja.Pa zato ću ovo dete da pretvorim u pingvina.( izvlači čaroban štapić iz rukava)
Ivica – Ali ja sam dete i ja sam sa školom izlet u šumi imao, malo sam se izgubio i ne bih ni jedna životinja sada bio.
Eki – Hej, pusti dete dosta si ga plašila, pomisliće da si zla.
Grin – Pa zar nisam zla, kad sam veštica?
Eki – Dosta je bilo glume, nisi zla to se razume.
Grin – Pa šta ako nisam zla, mogu malo da ga plašim ja?
Eki – Dobro si ga uplašila dosta je sada, neće znati da ode do grada.
Grin – Pa i onako ne zna? Moramo mu mi kazati ili ga za večeru smazati.
( Ivica se malo opustio ali kad ona ovo kaže on se opet jako uplaši)
Ivica – Zar bi ste dete pojeli vi?!( Grin ga zagleda)
Grin – Takvo nikakvo, ne bih ne brini. Ja ipak jedem neke finije stvari, takva loša hrana kao što si ti apetit mi kvari.
Ivica – Ja nisam baš tako loš kao što govorite...
Grin - Šta reče drago dete?
Ivica – Ništa, ništa pričam kako je vazduh čist i svuda oko nas je divan šumski list.
( Veštica Grin tada udahne duboko, a oni gledaju i ona kaže)
Grin – Pa šta me gledate, dišite i uživajte u čistom vazduhu sada, pogotovo ti dete iz grada. ( Onda svi počnu da dišu duboko)
Ivica –Kako vazduh divno miriše.
Eki – Da, ovaj se vazduh lako i sa uživanjem diše.
Grin – U šumi je vazduh čist a stvara ga šumski list.
Eki - U gradovima se vazduh jedva diše i uvek nekako čudno miriše!
Ivica – I prašine ima na list, jer grad nije čist.
Grin – Previše autobusa,automobila, kamiona, aviona.
Eki – I fabrike izbacuju grozne dimove i moraju se filteri za prečišćavanje na dimnjake staviti, ljudi se moraju time pozabaviti.
Grin – I idete što više pešice, vozite bicikl, rolere, trotinete.
Eki – I drveće sadite, tu akciju odmah uradite!
Ivica – Kako da sadimo drveće, mislite ko cveće?
( Eki donosi cveće koje im daje dok priča )
Eki – Naravno, posadiš drvo i jedan cvet i onda dobiješ krila za let.
Grin –Dečko, trebalo bi da znaš koliko su šume i čist vazduh za život svih nas na planeti bitne, to nisu stvari sitne.
Ivica – Naravno da znam, bez vazduha nema života i čist vazduh je prava divota.
Grin – I bez vode nema života, a mnogo vode je na planeti postala prava grozota koliko ste je vi ljudi zagadili a voda je jedna od najvažnijih stvari. Hajde reci mi , da li bez vode možeš živeti? ( Pita Ivicu )
Ivica – Ja bez vode ne mogu ni dva sata, ne mogu ni moji braća, ni mama ni tata.
Grin – Bez vode ne mogu ni životinje, ni biljke ni ljudi i mene ta ljudska nemarnost prema vodi jako čudi.
Eki – Sve reke, mora i izvor do izvora mole da se čoveku kaže da ne zagađuje vodu već da se za čistu vodu zalaže.
Grin – Ako su vode čiste svuda u svetu onda imamo čistiju i zdraviju planetu.
Ivica – Kad su nam čiste plaže, reke i more, tako je za sve nas mnogo bolje.
( Grin dolazi do panja i seda )
Grin –Baš sam se umorila patrolirajući po svetu i kontrolišući ljude da ne prave štetu. Zbog njihovog nemara nastala je klimatska promena i staklena bašta .
Eki – I ja sam se umorio ( seda i on) jer sam se i ja za čistu planetu borio.A ljudi su stvorili i Ozonsku rupu gore na nebu između Sunca i nas pa sad svi moramo od Sunca da tražimo spas.
Ivica – E to me baš previše zamara kad moram u zoru na plažu ,da se mažem kremama i da bežim od Sunca kao da je neka aždaja.
Grin – A Sunce je zbog toga tužno i previše ga boli što svi beže od njega kao da ga niko ne voli.
Ivica – Ali ja volim Sunce!
Grin – Volim i ja! ( A onda tužnije) Ali se ipak moramo sklanjati od Sunca.
Eki – Da, jer može brzo da se izgori ili da te neka druga bolest posle mori.
( Grin ustaje sa panja vrlo ljuta i kaže)
Grin – Je’l vidite šta ljudi rade! Samo da sebi ugode a baš ih briga za okolinu i generacije koje dolaze! I gde će te generacije da žive ako uništimo, vodu, šume, livade i njive!? Ako stvorimo vazduh koji ne može da se diše! Ja stvarno ne znam sa ovim ljudima šta da radim više?!
Eki – Ne znam ni ja, niko nas ne sluša!
Grin – Jeste, da sam ja čuvar planete ali ne i čistačica da čistim za nemarnim ljudima. I šta oni misle da je ova metla baš toliko čarobna .( Ivica zagleda metlu)
Ivica - A jel ona zna da leti? I da li je ona neka metla svemoćna?
Grin – Ti bi da postoji svemoćna metla da umesto vas čisti svet i skuplja smeće! E znaj i svima na svetu kaži da svemoćna metla ne postoji da čisti svet i skuplja smeće, pa ćete morati svi vi sami da čistite planetu Zemlju, zarad sopstvenog zdravlje i svoje sreće.
Ivica – Dobro,samo sam pitao, mada sam to već i znao.
Grin – Ma šta si znao!?
Ivica – Znao sam da ne postoji svemoćna metla da čisti svet i skuplja smeće i da mi svi na planeti moramo da čuvamo planetu Zemlju zarad našeg zrdavlja i naše sreće.
Grin – E pa tako!
Ivica – Dobro to mi je jasno ali mislim da je već kasno.
Grin – Za šta je kasno?!
Ivica – Mislim uskoro će noć, ja bih trebao poć.
Grin – Pa dobro idi ako se žuriš, možeš da potrčiš da pojuriš.
Ivica – Hoću, hoću trčaću sada.( Polazi levo, desno i stane) Ali ne znam put do grada?
Eki – Nemoj da brineš to je briga moja a da li si upamtio koja je briga tvoja?
( Ivica malo razmišlja a Eki i Grin ga gledaju i čekaju )
Grin – Šta je? Ko da ti je maca jezik pojela pa ne znaš koja je briga tvoja?
Ivica – Da odem kući i objasnim svima da sam se slučajno izgubio i da u šumi postoje patuljak Eki i veštica Grin i da su oni čuvari planete i da njih ne treba da se plaši dete.
( Grin i Eki je gledaju začuđeno)
Grin – Šta pričaš dete te ne buloze, tebi nisu na broju sve koze?
Ivica – Da, da gluposti su to zato ću reći ovo. Moja je briga škola i knjiga.
Eki – Ovo je strašno?!
Grin – Ovaj mali me baš strašno nervira i sada ću ovom svojom cvetnom metlom da ga lupim ja! ( Podiže metlu i kreće ka njemu da ga udari a on počne da beži)
Ivica – Ako me udari metla ta hoću li onda biti cveta dva?
( Grin ga juri po sceni i viče)
Grin – Ma bićeš cveta tri, samo da te stignem, videćeš ti!
Ivica – Pa hajde Eki pomagaj sada zar će u šumi dete da strada!
( Eki stojii, prekrstio ruke a oni se jure oko njega, on neće da ga brani)
Eki - Ako te malo tom metlom izdevata neće se srušiti pola sveta.
Ivica – Ali decu ne smete da bijete i tučete njih treba veselju da učite!
Grin – Šta da te učim kad ništa ne pamtiš, samo da te stignem ima da vidiš!
Ivica – Hej! Ja sam dečak, kako da objasnim modrice te kada su dečaci junaci i njih ne može niko da bije, pa ni veštice!
Grin – Veštice mogu dečake da tuku i da ih za uši i za kosu vuku!
( Veštica Grin ga i dalje juri po sceni a onda Eki počne da navija i da je bodri)
Eki – To, Grin udari jako, nemoj polako!
Grin – Hoću Eki, samo čas da dodam gas!
Eki – Hajde Grin,udari ga malo, kada mu nije do planete stalo!
Grin – Ma samo da te stignem ima da vidiš! Ti treba da se stidiš?!
Ivica – Šta da vidim!? Čega da se stidim?!
Grin – Da se stidiš što ste vi ljudi ovu našu planetu zagadili!
Eki – Jeste, tako je, treba da se stidite! Štetu na planeti pravite da se zabavite!
Grin – Da sebi ugodite o planeti računa ne vodite!
Ivica – Stanite, stanite ja volim planetu najviše na svetu!
Grin – Ma nemoj mi reći!? ( Jure se i dalje)
Ivica – Meni je do planete jako stalo, hajde da zastanemo i odmorimo malo!
Grin – Dobro, hajde da odmorimo malo, meni do odmora stalo.
Eki – Pa nije lako juriti decu, to je kao da trčiš po mesecu.
( stali su, Ivica dalje od Grin a deli ih Eki gledaju se, zadihani su )
Ivica – Izvinite što pitam ali voleo bih znati zašto je vaša metla htela da me premlati?
Grin – Još pita, čuješ li to?
Eki – Dobro, osim škole, sveske i knjige znaš li koje su još tvoje obaveze i brige?
Ivica – Da odem iz ove šume, to se razume.
( Veštica se opet naljuti i poskoči)
Grin – E sad je preterao, lupiću ga metlom i nije mi žao!
Ivica – Čekajte, stanite tuče se manite!
Grin – Čega da se manem i zašto da stanem?!
Ivica – Tuče se manite i svađe okanite. Ja sam se samo malo šalio zabave radi.
Grin – Pričaj, o čemu se radi?
Eki – Govori, radoznalost me mori.
Ivica – Radi se o tome da sam shvatio da su obaveze i brige naše da čuvamo ovu našu planetu da uvek bude čista, da svuda na njoj šuma, trava i cveće blista.
Eki – Tako je.
Ivica – Da su vazduh, zemlja i voda čisti i da su takvi godinama isti.
Grin – Vidiš,kada se hoće može se znati, zbog neznanja je htela metla da te premalati.
Eki – To je to, bravo!
Ivica – E, sada bih morao kući poći da stignem pre noći.
Eki – Vodim te kući al pevajući.
Grin – Zapevaj pesmu ti da volimo i čuvamo planetu svi.
( Ivica peva a sa njim pevuše i igraju veštica Grin i patuljak Eki)

Ivica peva:
SVA DECA SVETA,
SAD DIŽU GLAS,
HOĆEMO ČISTU,
PLANETU ZA NAS.

SAD SMO DECA
AL BUDUĆI LJUDI,
HAJDE SVETE
RAZUMAN BUDI.

I POSLE NAS
NEKA DECA STIŽU,
ZATO NEKA SE PAMETNI
DANI NIŽU.

SVA DECA SVETA,
SAD DIŽU GLAS
HOĆEMO ČISTU,
PLANETU ZA NAS!

( kad završe pevanje kažu)
Grin, Eki, Ivica – Planetu Zemlju čuvajmo i volimo svi, jer drugu nemamo mi!

KRAJ

Korišćene pesme iz knjige ’’ Oaza sreće’’ autor Lela Stojanović